Главни град је започео уређење простора испред Цркве Светог Марка, па је старешина Подворја Руске православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев одлучио да се обрати управи Београда да помогне како би се уредила порта Цркве Свете Тројице.
План је да се прошири постојећа зграда црквене канцеларије и да се уреди Духовни центар, просторије за духовна и културна дешавања, његова изградња је наша насушна потреба, каже отац Виталиј за Спутњик.
„Биће, Боже здравља, на том месту једна мала сала са пар стотина места, где ће моћи да се одржавају предавања на разне духовне теме које су актуелне и за руски и за српски народ. Биће ту и просторије за веронауку, за учење руског језика и просторије које ће припадати Цркви као парохијском храму и као Представништву Руске православне цркве и Московске патријаршије у Београду“, објашњава отац Виталиј.
Реконструкцију прилаза Цркви Светог Марка на Ташмајдану град је покренуо у договору са Српском православном црквом. Место где су некада били „таксисти код ЈАТ-а“ биће претворено у трг који ће бити пешачка зона. Цео крај добиће изглед какав заслужује, каже за Спутњик градски менаџер Горан Весић.
„У другој фази радова уредићемо и сам плато око Цркве Светог Марка, а радови ће обухватити и плато испред Руске цркве. То је прилика да урадимо и оно што је одавно требало. Сама ограда око цркве није баш адекватна, а моћи ћемо и да заменимо неке од објеката који су настали између два рата, који су неусловни. Желимо да уредимо тај простор и да Руска црква, која је део наше историје и традиције, добије своје право место, да буде сачувана“, каже Весић.
Он је са министром за иновације и технолошки развој Ненадом Поповићем током ове недеље посетио Руску цркву на Ташмајдану. Сусрет је симболично уприличен на дан Светог Андреја Првозваног. Поред изградње Духовног центра, договорено је да заједно радимо на промоцији и очувању овог важног места, каже Весић.
„Причали смо и о експонатима који постоје у самој Цркви, да се следеће године, на годишњицу завршетка Великог рата, изложе. Да све што су Црква и руски емигранти између два рата дали Београду, нашој култури и традицији, образовању, кроз изложбу и наше сећање буде запамћено како би младе генерације знале да је тај утицај био јако велики“, каже Весић.
Он подсећа да је по попису из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус. Многи су били успешни лекари, архитекте, уметници, интелектуалци, који су Београду и нашем друштву уопште оставили неизбрисив, снажан траг.
Свештеник Виталиј Тарасјев каже да су ти бројеви неупоредиви са данашњим, али да је у Београду и Србији у последњих двадесет година све више Руса. У контакту са нашом Црквом данас је око две хиљаде људи, каже Тарасјев.
„У Цркву сада долазе чланови породица руских дипломата, представници Трговинског представништва, Руске школе и Руског дома. Постоји и такозвана бизнис руска колонија у Србији, па и у Београду као главном граду. Ту су и мешовити бракови, у већини случајева мужеви су Срби, а супруге су из Русије, те породице живе углавном у Београду и околини, они су сви наша паства“, наводи Тарасјев.
Сви они, али и верници Српске православне цркве и сви Београђани биће добродошли у Духовни центар на Ташмајдану. Његову изградњу финансираће Руска православна црква, након што Подворје у Београду Светом синоду образложи потребу за изградњом Духовног центра у главном граду Србије.
