Европска полицијска служба (Европол) потписаће радни споразум са косовским Министарством унутрашњих послова чиме је, тврде на Косову, направљен први корак ка пуноправном чланству Косова у овој организацији.
Шта заправо значи ова најава, за Спутњик је појаснио Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије.
Дрецун каже да ово у Приштини сада користe као некакaв успех, јер стагнирају на свим пољима, а у ствари се ради о нечему сасвим другом.
„Овим Европол само показује да је Косово црна рупа у Европи, да је идеално за деловање организованог криминала и да Европол тамо мора да буде присутан, управо да би пратио организовани криминал и међународни тероризам“, каже Дрецун.
Наш саговорник подсећа да су Европол и Интерпол две сасвим различите и одвојене организације, и да због тога нема основа да Приштина повезује овај споразум са Европолом, који још није ни потписан, већ само најављен, као корак ближе пријему у Интерпол.
„Ја не видим ту неку везу, да то може да утиче на чланство у Интерполу. Једноставно, постоји потреба Европола да буде доле присутан, и да има сарадњу са институцијама које функционишу на Косову и Метохији и то је разумљиво због превеликог степена организованог криминала и присуства екстремиста, џихадиста и терориста који делују по основама радикалног ислама“, објашњава Дрецун.
Европол је на јучерашњем састанку Управног одбора донео одлуку да Косово „треба да буде на листи приоритета“ земаља чланица ове организације, као и да ће са Косовом закључити радни споразум, али се не наводи када би то требало да се деси.
На састанку у Европолу, којем су присуствовали и шефица Канцеларије ЕУ у Приштини Наталија Апостолова и генерални директор Косовске полиције, разговарало се и о спровођењу стратегије у борби против „свих форми тероризма и насилног екстремизма“. Косово иначе активно лобира за учлањење у Интерпол и Европол већ скоро три године. Са ова два механизма сарађује преко Унмика, представника ЕУ и Еулекса, док је захтев за учлањење у Интерпол косовска влада ове године и повукла.
