Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.
Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (ћерке црногорског краља Николе Петровића).
Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903.
Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.
После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.
Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.
У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији версајског система мировних уговора.
Његовом заслугом створена је 1921. Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. образован је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.
Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934. године, од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске.
Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту.
Атентатор је био припадник ВМРО-а Владо Черноземски.
Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испратило је стотине хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен је у задужбини краља Петра I.
Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије назвали су га витешки краљ Александар I Ујединитељ.
