У тексту се наводи да је, дошавши на власт пре 18 година, Путин поставио циљ да врати улогу Русије као велике светске силе, једне од ретких земаља које одређују међународну политику и њен правац. У чланку се наводи да је у томе он постигао значајан напредак, постигавши оживљавање Русије као државе која је неопходна на светској сцени.
Као пример успешних акција Москве у међународној политици „Фајненшел тајмс“ оценио је операцију Ваздушно-космичких снага Русије у Сирији, која је започела у септембру 2015. године. Та војна помоћ, према оцени листа, довела је до фактичког спасавања сиријског председника Башара ел Асада и помогла му је да готово потпуно поврати контролу над земљом. Лист пише да Русија, наравно, не може сама да постигне мир за Сирију, али преговори о томе сада не могу да се воде без учешћа Москве.
Исто тако ФТ наводи импресивне успехе руске дипломатије на Блиском истоку, где су раније Сједињене Америчке Државе биле главни играч. Тако лист скреће пажњу на чињеницу да је Москва успела да успостави радне односе са главним земљама региона — Египтом, Ираном, Израелом, Саудијском Арабијом и Турском, успевши да се докаже као ефикасан и поуздан партнер.
Дотакавши се ситуације у Украјини, лист пише да је својим потезима Русија показала да има право вета на ширење НАТО-а и Европске уније на Исток. За разлику од ситуације типичне за последњу деценију 20. и прву деценију 21. века, ни Северноатлантски савез, ни ЕУ не могу и даље да развијају и спроводе политику према својим источним суседима, не узимајући у обзир став Москве, истиче лист. Исто тако ФТ сматра да је, захваљујући блиским везама са Пекингом, Русија гарантовала да представља део сваког решења за ситуацију у Северној Кореји.
Лист набраја и друге земље у којима је Русија успела да ојача своје односе и учини своју улогу важнијом, а то су Јужноафричка Република, Венецуела и Либија. У закључку лист наглашава да Сједињене Америчке Државе не могу да игноришу, нити да изолују Русију, како су то покушавале да чине последњих неколико година. У томе и јесте реалност данашњег мултиполарног света, сматра „Фајненшел тајмс“.
