Након што су САД остале усамљене у одлуци да у Савету безбедности УН уложе вето на резолуцију којом се позива на повлачење одлуке америчког председника Трампа да Јерусалим призна за престоницу Израела, америчка амбасадорка у УН Ники Хејли назвала је гласање „увредом која се неће заборавити“.
Незадовољна чињеницом да је преосталих 14 чланица СБ дало подршку египатској резолуцији, Хејлијева је обрушила и на саму Светску организацију, рекавши да је ово „још један пример да УН наносе више штете него што доносе користи у решавању израелско-палестинског сукоба“.
Имају ли Сједињене Државе права да буду „увређене“ и како ће се то што ће ову „увреду“ запамтити одразити на остале чланице СБ УН и Светску организацију?
Политички аналитичар Александар Павић за Спутњик каже да је оваква порука САД врло деструктивна.
„То значи да ви сада, уместо легализма којим треба да се руководи међународно право, у то уносите и нешто лично, с тим што је то сада пројектовано на државе и њихове међусобне односе. Дакле, може се овако тумачити — ако није по моме, онда неће бити никако, што заправо и јесте матрица по којој су се САД понашале од краја Хладног рата. Остаци те ’дубоке државе‘, чији је Хејлијева један од изданака, не могу да се навикну на мултиполарни свет и повратак међународног права, па зато неки од њих пораз у УН и емотивно доживљавају“, објашњава Павић.
Међутим, како каже, са становишта политике и међународних односа, таква изјава је неприхватљива и врло опасна.
„Шта би значило ако би се свака држава тако понашала — имали бисмо џунглу, хаос у свету. Не треба подсећати да смо већ били близу такве ситуације, пре него што су Русија и Кина ојачале“, оцењује Павић.
Александар Кубишкин, професор на Катедри за америчке студије Петербуршког државног универзитета за Спутњик каже да су САД фрустриране чињеницом да су у овом случају остале у изолацији.
„Вашингтон је сматрао да сви, осим Америке, могу да буду изоловани. Сећамо се, на пример, како су блокиране руске резолуције поводом Сирије или Украјине. Не мислим да САД имају право да буду увређене, јер није проблем само у статусу Јерусалима, већ у томе што Вашингтон одавно тумачи све међународне правне принципе онако како му одговара. То је почело још у време кризе на подручју бивше Југославије, и сада су Американци бесни јер неко тражи да њихов став буде усаглашен са другим земљама. Оно што се десило у СБ УН је велики неуспех америчке дипломатије. Јасно је да се САД неће зауставити на томе и да ће земље које су гласале за резолуцију у догледној будућности осетити јаки дипломатски притисак Америке“, упозорава Кубишкин.
Он истиче да чак ни најоданији амерички савезници нису подржали САД по питању Јерусалима.
„Ни Велика Британија не сме да се свађа са арапским земљама јер, без обзира на слабљење позиција у том делу света, Лондон ипак има стратегију за Блиски исток. У том региону постоји неколико кризних жаришта, жаришта трећег светског рата, а Вашингтон долива уље на ватру сматрајући да ће на тај начин надокнадити губитак утицаја на Блиском истоку. Због овога што се десило у СБ УН, Сједињене Државе ће на дипломатском и политичком нивоу уцењивати и земљу која је поднела резолуцију и земље које су гласале за њу, али не мислим да ће то донети неки конкретан резултат, јер је сада цео Блиски исток против САД и њихових одлука“, напомиње Кубишкин.
Сличног става је и Александар Павић, који указује на то да су Американци више пута показали да су спремни да користе финансијске полуге како би вршили притисак на државе. Зато им, каже, није страно да уводе санкције или да ускраћују помоћ коју су претходно давале.
„Ники Хејли говори језиком неоконзервативаца — језиком условљавања и уцена, тако да, ако њена струја овде буде водила главну реч, Палестинци могу да очекују још већи притисак од стране САД, али и од самог Израела, који ће свакако бити охрабрен ставовима америчке амбасадорке у УН“, примећује Павић.
Он не искључује могућност да ће и саме УН трпети одређене последице због исхода гласања у Савету безбедности, а са њим се слаже и Александар Кубишкин.
„САД у последње време спроводе политику смањења учешћа у међународним програмима, на пример у Унеску. Осим тога, током предизборне кампање Трамп је говорио о реформатирању УН. Председник САД сматра да ова међународна институција не брани интересе САД у довољној мери, тако да је врло могуће да ће доћи до одређених ’економских санкција‘, односно САД би могле да издвајају мање новца за УН“, упозорава Кубишкин.
