Посета делегације Владе Србије Москви резултирала је, између осталог, потписивањем низа билатералних споразума, попут Протокола о измени Споразума између две владе о испорукама природног гаса из Русије у Србију. Наиме, руска компанија „Гаспром“ повећаће испоруке природног гаса Србији за петнаест процената у 2018. години, поручено је из Кремља.
Потписана је и Заједничка декларација влада Србије и Русије о сарадњи у области модернизације привреде, затим Меморандум о сарадњи у области туризма између надлежних министарстава двеју земаља, а са Администрацијом Курске области потписан је Споразум о успостављању међународних и спољно-економских веза у трговинској и економској сарадњи. Потписан је и Меморандум о сарадњи у области иновација и технолошког развоја са руском државном компанијом „Ростек“.
Проф. др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду за Спутњик каже да је Русија један од најважнијих економских партнера Србије, како по обиму спољнотрговинске размене коју наша земља има са њом, тако и по обиму страних директних инвестиција. Зато је, додаје, важно да се та сарадња у будућности настави и продуби.
„Добро је да се смањи спољнотрговински дефицит који Србија још увек има са Русијом, мада наш извоз расте брже него што расте увоз током претходних година. Русија сигурно у неким областима привреде има високе технологије, попут производње наоружања, као и у енергетици и другим областима, па би Србија сигурно имала велике користи ако дође до реализације неких заједничких инвестиција, или ако Руси директно инвестирају у Србију у тим областима. То би значило отварање неких нових радних места, повећање производње, а можда и раст извоза из Србије“, објашњава Арсић.
Када је реч о преговорима о зони слободне трговине Србије са земљама Евроазијске уније, Арсић каже да је за нашу земљу најзначајније тржиште Руске Федерације.
„Међутим, значајна су и остала тржишта земаља-чланица Евроазијске уније. Сигурно да сваки споразум о слободној трговини повећава могућност извоза, а Србија би у том случају вероватно у већој мери користила предности слободне трговине, имајући у виду структуру наше привреде у односу на структуру њихових привреда. Међутим, треба подсетити да су ти споразуми вероватно привременог карактера, јер ако Србија уђе у Европску унију, када уђе, она ће практично морати да раскине све те споразуме и да уђе у општи режим спољнотрговинских споразума које ЕУ има са другим земљама. Међутим, до тада је добро да имамо што више споразума о слободној трговини, јер је она један од основних покретача напретка свих привреда“, примећује Арсић.
Јарослав Лисоволик, водећи економиста Евроазијске развојне банке, за Спутњик каже да је важно да у процесу формирања зоне слободне трговине учествују пословни кругови, као и да интеграција иде у складу са принципом „одоздо према горе“.
„То значи да реални пројекти и инвестиције треба да створе темељ за формирање великих међудржавних савеза. У том смислу, требало би поменути и евентуално отварање руских индустријских паркова у Србији, јер би то могло да буде подстицај за стварање заједничких предузећа. Сада постоје сви предуслови за формирање зоне слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније, јер Србија већ има сличне споразуме са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, а споразумом нису обухваћене само Јерменија и Киргизија“, истиче Лисоволик.
Како каже, Србија је својеврсни прозор у Европу и мост између Евроазијске економске уније и ЕУ.
„За Евроазијску економску унију споразум о зони слободне трговине значио би први корак ка тешњој сарадњи са Западом, као што је слични споразум који је својевремено потписан са Вијетнамом значио приближавање тржиштима југоисточне Азије. Што се тиче значаја за Србију, режим слободне трговине са евроазијским државама био би добар подстицај за развој српске пољопривреде, а осим тога он отвара и перспективу изласка на велика азијска тржишта“, објашњава Лисоволик.
Дејан Делић, директор представништва Привредне коморе Србије у Руској Федерацији, за Спутњик каже да споразум о слободној трговини који наша земља има са Русијом српским производима даје конкурентну ценовну предност у односу на друге увозне производе на руском тржишту.
„Привреда Србије реализовала је извоз за десет месеци 2017. године у висини од 832 милиона долара, уз раст од 27,8 одсто у односу на исти период претходне године, па можемо да очекујемо да ћемо до краја године реализовати преко милијарду долара извоза у Руску Федерацију. То Русију чиним трећим трговинским партнером Србије, с тим да смо у посматраном периоду увезли милијарду и 265 милиона долара, уз раст од 4,6 одсто. Наравно, Србија је енергетски и сировински зависна и увози 60 до 80 одсто енергената и сировина из Руске Федерације. Изузевши то из анализе, ми у суштини имамо висок суфицит у трговинској размени са Руском Федерацијом“, каже Делић.
Према његовим речима, извоз Србије у 2017. години обележио је пласман пољопривредно-прехрамбених производа.
„Око четвртину нашег укупног извоза чине управо пољопривредно-прехрамбени производи. Највише смо извозили јабуке, као и традиционалне производе као што су модне хулахоп чарапе, али и хартију и картон премазан пластиком, као један нови производ који се није досад појављивао у извозу, који смо реализовали у висини од 43 милиона долара. Ту су и спољне пнеуматске гуме, центрифугалне пумпе, лекови за малопродају, а карактеристично је да у свим разменама производа које смо досад реализовали бележимо висок степен раста у 2017. години, што је пре свега условила стабилизација руске националне валуте, тако да за неколико година можемо да очекујемо да ће Русија бити међу првим извозним партнерима Србије, ако не и први“, напомиње Делић.
Ови показатељи, уз многобројне посете званичника привредних и државних делегација реализованих ове године, дају перспективу унапређења сарадње и даље отварање тржишта за српске производе, закључује Делић.
