Наиме, кулминација у односима уследила је пошто је пољски председник Анджеј Дуда, мимо претњи из Брисела, потписао два закона који ревидирају правосуђе, чиме је послао својеврсну поруку ЕУ да га претње не плаше.
Међутим, аналитичари упозоравају да разлога за страх ипак има јер, иако је Дуда већ добио уверавања од Мађара да неће подржати увођење санкција Пољској будући да је неопходно да све чланице буду једногласне, ЕУ намерава да заобиђе Будимпешту и искључи је из гласања.
Уколико до тога уопште и дође, то би значило да ће Пољска остати без права гласа у Унији, да ће јој бити уведене одређене санкције, као и да ће јој бити укинута финансијска подршка коју добија из приступних фондова ЕУ.
Кирил Коктиш са Московског државног института за међународне односе тврди да то и неће бити нека велика штета за Варшаву, с обзиром на то да је Пољска сва та финансијска средства већ искористила, па је сад на реду испуњавање обавеза, а овај корак представља начин да се те обавезе мимоиђу, поготову када су у питању мигранти.
„Владајућа пољска странка Право и правда ће објашњавати свом бирачком телу да је земља опкољена непријатељима, да Брисел вређа национална осећања Пољака. Може се рећи да је то генијални потез Варшаве, с обзиром на то да је изабрала најповољнији тренутак да се посвађа са ЕУ — добила је све могуће бенефите, а није испунила ниједну обавезу“, образлаже он.
Говорећи о евентуалној подршци мађарског премијера Виктора Орбана, који је обећао да ће ставити вето приликом гласања, Коктиш је мишљења да му Брисел неће дозволити да то уради тако што би објединио гласање о увођењу казнених мера и Мађарској и Пољској, чиме би обе те земље биле онемогућене да у том гласању и учествују.
Са друге стране, професор са Факултета политичких наука Драган Ђукановић мишљења је да ово све неће довести до удаљавање Пољске од ЕУ, а камоли до евентуалног изласка те земље из Уније. По његовом мишљењу, у питању је само један од механизама како би се санкционисало то понашање које, по мишљењу Брисела, одудара од владавине права, демократије и поштовања људских права.
Како објашњава, сличне мере предузете су и поред наших источних комшија, када је у јеку била борба против организованог криминала, корупције и недовршавање интерних реформи у складу са европским стандардима — тада се Бугарска суочила са суспензијом одређених фондова, што би могло да буде слична мера која би се применила и против Пољске.
Упитан да ли покретање Члана 7 против Пољске може да се протумачи и као својеврсни напад на целокупну источну Европу и сврставање Варшаве у положај „мање повлашћених земаља“, Ђукановић сматра да о томе нема говора, већ да је у питању искључиво Пољска — земља која се не придржава одређених стандарда на које се обавезала уласком у Унију.
Ђукановић додаје и да је јако тешко предвидети какав расплет ће имати целокупна ова прича и које би последице Пољска могла да претрпи, имајући у виду сву сложеност тог питања. „Мислим да ће све стране пробати да постигну неку врсту компромиса око тих закона који су спорни“, закључује Ђукановић.
Подсећања ради, одлука о активирању Члана 7 уследила је као реакција на више закона које је десничарска партија Право и правда донела током две године на власти, а чиме је стекла већу контролу над правосудним системом. Наиме, реч је о 13 закона који су променили читаву структуру правосудног система, а извршним и законодавним институцијама је систематски омогућено да се политички мешају у правосуђе.
Како је Комисија објаснила, Члан 7 треба да обезбеди да све државе-чланице ЕУ поштују заједничке вредности ЕУ, укључујући владавину права, а делује кроз два механизма — превентивно, у случају јасног ризика од озбиљног кршења, и казнено, у случају постојања озбиљног и дуготрајног кршења.
