Ванредни регионални избори у Каталонији окончани су победом сецесионистичких партија које су освојиле тесну већину у регионалном Парламенту. Три странке за независност заједно су освојиле 70 места, што је два места више од просте већине у Парламенту са 135 посланика.
Шпански премијер Маријано Рахој, који је сменио каталонску Владу и расписао ванредне изборе, у нади да ће сепаратисти остати ван власти, поручио је да је спреман на разговоре са новом Владом тог региона, докле год њени чланови не крше шпански Устав. Међутим, он није поменуо да ће разговарати са бившим лидером Каталоније Карлесом Пуџдемоном, који је изјавио да је „време за дијалог и политику“ и да ће се, ако добије гаранције из Мадрида да неће бити ухапшен, вратити у Шпанију.
Заменик директора Института за историју и политику Владимир Шаповалов за Спутњик каже да је победа странака које се залажу за независност Каталоније веома озбиљна порука за власти у Мадриду.
„Она потврђује да све што је чинио Пуџдемон, укључујући и одржавање референдума о независности, није било случајно и беспотребно. Сада све тврдње како је референдум био нелегитиман падају у воду. Осим тога, катастрофалан пораз странке шпанског премијера Рахоја показује да становништво не прихвата његов чврсти курс. Избори су актуализовали питање о уставним променама и сада званични Мадрид треба добро да размисли како да се понаша у овој ситуацији. Сматрам да је тражење компромиса са представницима Каталоније и даље најбоља опција. Притом, сада Мадрид не сме да игнорише став грађана Каталоније“, оцењује Шаповалов.
Некадашњи дописник из Шпаније, спољнополитички коментатор Борислав Лалић, за Спутњик каже да је сасвим извесно да се напета ситуација у Каталонији наставља, јер је жеља за сепаратизмом и сецесијом питање које се не решава лако, нити преко ноћи.
„Мислим да ће сепаратисти вероватно формирати своју Владу, али нисам сигуран да ће прогласити независност, нити да ће тако брзо и лако ићи на нови референдум и нови покушај сецесије, јер су видели какво је било претходно реаговање у Шпанији, па и самој Каталонији. Та покрајина је дубоко подељена, али оно што је најважније јесте да сецесионисти у Каталонији немају шансе да се отцепе од Шпаније и направе своју државу, јер немају никакво упориште у шпанском Уставу и у целој Шпанији, која је Каталонцима дала аутономију после Франкове смрти“, објашњава Лалић.
Он напомиње да сецесије последњих деценија у свету успевају само ако имају међународну подршку.
„Крупни међународни фактори не подржавају сецесионисте из Каталоније, а то се пре свега односи на НАТО, на САД које имају у Шпанији војне базе и којима не треба никаква сецесија. Европска унија такође не може никакву подршку да пружи сецесионистима и то је јасно речено чак и из суседне Француске, јер ако би била која земља из Европе признала Каталонију као независну државу, тог момента би Шпанија изашла из ЕУ и то би био крај Уније“, оцењује Лалић.
Директор Института за стратешко планирање Александар Гусев сматра да су резултати избора очекивани, с обзиром на то да је на референдуму 92 одсто изашлих гласача подржало независност Каталоније.
„Становници Каталоније неће дозволити Мадриду да занемари њихов став и ако шпанске власти желе да сачувају територијални интегритет земље, они морају да понуде Барселони нешто конкретно, а не само хапшење политичких лидера Каталонаца. Дакле, потребан је дијалог, ако, наравно, премијер Рахој не планира да пошаље војску у Каталонију. Међутим, ову одлуку неће подржати ЕУ, нити грађани Шпаније“, каже Гусев.
Борислав Лалић верује да ће шпански премијер Рахој бити спреман на разговоре са новом каталонском Владом, али, како је и сам навео, само у оквирима очувања јединствене шпанске државе.
„Може се у тој каталонској аутономији ићи даље и више него што је до сада био случај. Можда ће то попуштање од стране Мадрида и прихватање преговора бити и олакшавајућа околност сецесионистима, у смислу да нису баш све изгубили и да ће имати шансу да разговарају. Међутим, преговора и решења, у смислу да се Каталонија отцепи од Шпаније, не може бити“, категоричан је Лалић.
