Како је Путин рекао на проширеном састанку колегијума Министарства одбране, и НАТО и САД повећавају војну инфраструктуру у Европи постављањем противракетних система, чиме директно крше Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета из 1987. године.
„Поента је да се ти системи могу користити подједнако, како за одбрану, тако и за напад. Ракете које се испаљују са тих система имају домет од око 2.500 километара, како би се гађали циљеви на мору, али то јако лако може да се користи и за копно“, рекао је.
Путин је упозорио на константно мењање баланса снага у свету и осврнуо се на војно-политичку ситуацију у близини руских граница, истакавши да управо на то треба обратити велику пажњу како би се очувала стратешка безбедност.
Говорећи о руској војсци, Путин је рекао да Русија мора да буде међу земљама лидерима које ће развијати војску нове генерације, а да паралелно мора да ради на развоју нуклеарне тријаде.
„Данас се нуклеарне снаге налазе на нивоу који осигурава стратешко обуздавање, али неопходно је развијати их још више. Удео модерног наоружања у нуклеарној тријади током 2017. године износио је 79 одсто, али до 2021. године ту бројку неопходно је подићи до 90. Реч је о ракетним комплексима који ће бити у стању поуздано да уништавају противракетне системе одбране“, нагласио је.
Руски председник је рекао и да Русија неће улазити у трку наоружања, као и да ће војни расходи бити смањени у предстојећем периоду. Он је објаснио и да је пораст војних расхода у 2016. години изазван гашењем кредита које је Министарство одбране узело како би реализовао програм модернизације наоружања.
Путин се осврнуо и на питање руских војних база широм света, истакавши да Москви није потребан бесконачан број база, с обзиром да не жели да игра улогу светског полицајца.
„То је изузетно скупо, стога повећавање броја војних база уопште није у нашем плану“, закључио је.
