Пре тачно 60 година, децембра 1957. године, совјетски научници су на најхладнијем и најудаљенијем региону Антарктика основали станицу „Восток“. Другим речима, та станица се налази у близини јужног пола Земље на висини од 3.400 метара изнад површине мора. Преко те станице руски геофизичари су направили сеизмичке профиле, како би сазнали шта се налази под ледом. Полазећи од добијених података, научници су претпоставили да се око станице, под ледом налази слој воде.
Глатка удубљења на леденој површини приметили су совјетски пилоти који су из ваздуха проматрали у то време потпуно недоступне пределе на јужном полу. Они су их називали језерима и користили за навигацију. Како се касније испоставило, то је заиста била пројекција језера на површини ледника.
Дуго су научници мислили да се под дебелим слојем леда налази језерце. Тек након готово 40 година, после првих геофизичких истраживања, 1994. године, научник Андреј Капица је објавио да је на Антарктику пронађено гигантско језеро, готово исте величине као што је језеро Ладога.
Бушњем дебелог, километарског слоја леда научници су хтели да са различитих дубина узму по узорак како би изучавали садржај гаса и тиме дошли до закључка која је клима владала на Земљи у претходним епохама.
Укратко, руски научници су различитим методама до сада закључили да је од дневне површине језеро удаљено 3,7 километара. Водена „чаша“ је подељена на два дела: јужни део, који је мањи, али је зато дубљи, од 800 до 1000 метара, и северни део, који је велики и дубок до 300 метара. Геофизичари су установили да рељеф језера потиче из релативно младог периода формирања земљине површине.
Бушење леда је поновљено 2006. године, али неуспешно. Тек 5. фебруара 2012. године бушилица је стигла до површине језера.
Други пут су научници до водене површине стигли 15. јануара 2015. године. Узорке које су тада научници добили, детаљно су изучени.
„Интересовање научника је најпре усмерено на тражење могућих облика микробног живота, који може да преживи у екстремним условима при притиску од 400 бара и на температури која је близу нула степени, без светлости, без органског угљен-диоксида раствореног у води, у стању веома дуге изолације од других живих система и при мањку кисеоника“, пише у чланку о резултатима истраживања руководилац радова Сергеј Булат, шеф лабораторије криоастробиологије Петербуршког института атомске физике.
После детаљног проучавања узорака издвојено је 49 ДНК различитих филотипова бактерија од којих су већина, како се испоставило, небитни. Само два филотипа су интересантна научницима. Један личи на бактерију janthinobacterium sp, а други припада непознатом виду и личи на познате микроорганизме само у одређеном степену.
Неке громогласне закључке руски научници још нису објавили. У суштини, и даље је нејасно да ли уопште има живота у језеру под ледом. Највећи прогрес у испитивању ће бити учињен када са дна језера буду добијени узорци воде, јер је она тамо топлија и има више минералних хранљивих материја. Такође, постоје и топли подводни извори око којих можда има живота.
Научници претпостављају да је језеро Восток постојало до момента када је копно прекривено дебелим слојем леда, што значи да су се у њему можда очували потомци древних организама који су тамо обитавали.
Такође, језеро је интересантно из перспективе изучавања космоса, јер представља замрзнути модел процеса стварања планете.
Колико тајни скрива острво Восток показаће време, али већ сада је јасан његов огроман научни значај. Такође, важно је и то што су руски научници стигли до водене површине и што језеро нису загадили током истраживања.
