С разлогом је у последње време много писано о томе чему Србија може да се нада у сарадњи са Русијом, посебно након посете српског председника Москви. Али, колико год били важни разговори и договори о најразличитијим питањима, све пада у воду ако једнога дана то не буде имало кога да се тиче. А Србија, ако ништа не промени, срља баш у такву „будућност“ јер је по старости становништва тренутно шеста у Европи.
Зато је подједнако била важна и најава после недавне посете руског министра рада Србији да ћемо пробати да искористимо позитивна руска искуства када је у питању заустављање пада наталитета.
Русија је због ниске стопе наталитета годишње имала по 700.000 становника мање, али су увођењем посебних мера за подстицање рађања за протеклих десет година успели да преокрену ситуацију.
Да је у Србији већ упаљена црвена лампица указују подаци да је од 1992. изгубила више од 600.000 становника. Прошла година је била најгора по питању наталитета, рођено је свега 65.000 беба. У првој половини ове године је додуше било помака, наталитет је шест одсто већи него у истом периоду лане, али и даље због ниске стопе наталитета годишње у просеку губимо 35.000 становника.
Зато ће, како је најављено, Русију посетити министарка задужена за демографију у Влади Србије, Славица Ђукић Дејановић, како бисмо сагледали руска искуства и оценили да ли је нешто од мера које су тамо дале резултате примењиво и у нашем случају.
Демограф Владимир Никитовић са Института друштвених наука за Спутњик је објаснио да су нам веома мале шансе да се вратимо позитивном тренду ако жене у Србији у просеку буду рађале мање од једног и по детета. А сада смо врло близу те критичне границе. Према последњем попису становништва од пре пет година, жена просечно рађа 1,6 деце.
Ђукић Дејановићева напомиње да је рађање другог детета највећи проблем.
„Имамо 52 одсто жена које имају једно дете. Да би се обнављало наше становништво, треба да имамо 11 одсто мајки са једним дететом, 44 одсто мајки са двоје деце и 45 одсто са троје“, још прецизније образлаже министарка за Спутњик.
Шта су урадили Руси? Држава је 2007. године покренула програм мера за побољшање демографске ситуације који је подразумевао значајну суму новца, 10.000 долара коју је породица са двоје и више деце добијала тек када дете наврши три године. Тај „матерински капитал“ могао је бити уложен само у одређене сврхе, у куповину стана, за побољшање стамбених услова, образовање деце, за социјалну адаптацију и интеграцију у друштво детета са инвалидитетом. Могао је, такође, да буде уплаћен у пензиони фонд, за пензију мајке. Новац није смео да буде трошен на куповину аутомобила, покривање дугова за потрошачке кредите и комуналне услуге.
Престоница Москва је томе додала и посебне подстицајне мере за породице са најмање троје деце и за последњих седам година број породица са више деце је повећан скоро два пута.
Наталитет је сведен на нулу, а да опет не би дошли у ранију ситуацију, јер бројке указују на погоршавање демографске ситуације у Русији, председник Владимир Путин је одмах позвао на „ресетовање“ демографске политике у земљи и предложио нове мере које стимулишу наталитет. Тако ће у 2018. бити уведен родитељски додатак за прво дете, који износи нешто више од 150 евра, а до краја 2021. године ће бити продужен и проширен „матерински капитал“. Он сада подразумева значајну финансијску помоћ породицама, бројне олакшице попут повлашћене хипотеке, разне субвенције, модернизоване дечије поликлинике, приоритет при упису деце у јаслице…
Нове мере су, сматра се, правовремене, јер је ново погоршање демографске ситуација у Русији, према Путиновој оцени, било предвидиво с обзиром на драматичан демографски пад деведесетих година, када се због огромних проблема у привреди и социјалној сфери просто нису родила деца која би сада имала потомство.
У исто време и због сличних проблема је кренуо и незаустављиви пад наталитета у Србији. У којој мери нам може бити од помоћи руско искуство?
„Оно што је свакако примењиво и што је предуслов да се ипак успе у поправљању демографске популационе ситуације јесте континуитет рада на пронаталитетним мерама и њихово орочавање, што је заправо Путин и урадио“, каже Ђукић Дејановићева за Спутњик.
Коментаришући мере које је предузела Русија, министарка задужена за демографију напомиње да се не ради само о финансијској подршци него и о смањивању психолошке цене родитељства, усклађивању рада и родитељства, подизању нивоа знања из области репродукционог здравља, јачању материнства, моделима јачања улоге партнера у подизању и одгајању деце.
Све су то неке мере које су биле континуирано спровођене и орочене на 10 година и заиста је у тих 10 година заустављен драстични пад наталитета, каже она.
„Оно што ми нећемо моћи сигурно да чинимо јесу ти крупни финансијски подстицаји“, указује Славица Ђукић Дејановић, која подсећа да је Србија ове године усвојила Закон о финансијској подршци породици.
Тај закон је за свако новорођено дете предвидео помоћ породици у износу од 100.000 динара, подсећа министарка и указује на то да сада право на средства имају све запослене жене, независно од тога да ли су у сталном радном односу или су пољопривредни осигураници, или су ангажоване уговором о делу о повременим и привременим пословима. Све жене имају исти статус када роде бебу у погледу неге детета и породиљских одсустава, као и финансијских надокнада.
Суштина је, сматра она, да се наталитет може подизати само скупом свих мера које су подједнако значајне, да постоји њихов континуитет и да су орочене, после чега следи њихова анализа.
На такав начин Русија је за 10 година успела да дође на нулу, односно да почне да региструје обнављање становништва, каже Славица Ђукић Дејановић.
На питање колико би Србији требало времена за исти резултат, она одговара да је тих 10 година управо неки оптималан период.
„Да би се демографски индикатори анализирали, треба да прође најмање десетак година. Али ми увек можемо да анализирамо примену одређених мера које поправљају те индикаторе. Тамо где се ради са одређеним мерама пронаталитетне политике, има мање или више успеха. Тамо где се не ради, демографска ситуација је из године у годину све гора“, истиче Ђукић Дејановићева за Спутњик.
