„Наравно, ми смо озбиљно забринути због тежње Северне Кореје да стекне нуклеарни статус. Ми то никада нећемо прихватити и одобрити. Кораци које је Пјонгјанг предузео у овом правцу прете подривањем глобалног режима неширења (нуклеарног оружја), a у тренутној напетој ситуацији на Корејском полуострву су једноставно опасни“, објаснио је руски министар.
Он је подсетио да је Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, дуги низ година била укључена у развој одговарајућих резолуција које забрањују Северној Кореји да спроводи нуклеарне пробе и лансирање балистичких ракета. Шеф руске дипломатије нагласио је да се Москва не води „логиком црвене линије“, након чијих пресецања Северну Кореју наводно треба „кажњавати“, већ потребом за доследношћу и напорним радом са Пјонгјангом у име решавања главног крајњег циља — денуклеаризације и учвршћивања ненуклеарног статуса Корејског полуострва.
„Због тога не делимо тежњу неких држава да се изврши ’максимални притисак‘ на Северну Кореју, коју често тумаче као утврђивање потпуне економске и политичке блокаде ове земље свим расположивим средствима. Притом се уопште не узима у обзир да ће реализација таквог плана изазвати стварну хуманитарну катастрофу“, нагласио је Лавров.
Он је додао да Москва позива Северну Кореју и Сједињене Америчке Државе да започну преговоре и спремна је да то подржи.
„Позивамо партнере да се усредсреде на решавање конкретних проблема Корејског полуострва на основу преговора. А за то је неопходно не да се руше контакти са Пјонгјангом, већ да се, напротив, развијају“, рекао је руски министар.
„Чврсто смо убеђени да не само Северна Кореја већ и Сједињене Америчке Државе, као и њихови савезници, морају да се уздрже од свих корака који би могли да изазову кризу и коначно покрене преговарачки процес. Русија ће то максимално подржати“, додао је Лавров.
Савет безбедности УН је 22. децембра једногласно увео нове санкције Северној Кореји након њеног најновијег тестирања интерконтиненталне балистичке ракете.
Резолуција предвиђа забрану готово 90 одсто извоза нафтних деривата у Северну Кореју, ограничавајући их на 500.000 барела годишње, и захтева повратак Севернокорејаца који раде у иностранству у року од 12 месеци у њихову земљу.
