У интервјуу за „Новости“, Хочевар указује на то да се пречесто заборавља заједничка миленијумска историја православаца и католика.
„Сви догађаји из претходног века, укључујући и улогу Степинца, заправо су велики позив да не заборављамо прошлост“, наглашава он.
Према његовим речима, папа је веома добро показао да је окренут елементарним истинама и да га скорија прошлост не узнемирава тако јако да би изгубио свест о свеобухватности историје.
„Њој не смемо придати превелики значај, јер ћемо тако изгубити темељне вредности о заједништву“, упозорава београдски надбискуп.
Грађанима Србије — католичким, православним и свим осталим верницима — потребан је дубок и свестран дијалог, указује он, истичући да морамо сви заједно да преузмемо одговорност за избор најбољих путева за будућност.
„Потребан нам је зато отворенији разговор између друштава и свих верских заједница, као и између државе и цркава. Тако ћемо моћи да помогнемо једни другима, од чега би велику корист свакако имала и држава Србија“, објашњава он.
И став Свете столице по питању независности Косова је, каже, „плод нашег сталног дијалога“, а истовремено истиче да Католичка црква у Србији позива српске власти на јаче контакте са Ватиканом.
„Очекујем дубље разговоре између Католичке цркве, Србије и Ватикана“, каже Хочевар.
Међу резултатима Београдске надбискупије 2017. издваја иницијативу за проглашење „Године заједништва“, подсећајући да се догодине навршава стогодишњица завршетка Првог светског рата, који је, указује, „нанео велико зло српском народу“.
„Још треба лечити те ране. Идуће године зато ћемо угостити бискупе из Аустрије, како бисмо ојачали шири регионални дијалог“, наводи Хочевар.
Каже и да је Београдска надбискупија покушала да 800-годишњицу крунисања Стефана Првовенчаног папском круном представи као изузетно велику шансу Србије да докаже своју јединствену улогу у историји Европе.
„У нашој историји много је заједничког богатства, које може да помогне бржем уласку Србије у Европску унију, којој је потребна та врста искуства“, истиче он.
У Србији се националне мањине, каже, осећају као да су заиста у својој земљи и дају јој велики допринос.
„Не смемо заборавити да су разлике у вери између православља и католичанства минималне. Морамо сви да схватимо да су нам сличности неупоредиво веће него разлике“, наглашава Хочевар.
Указујући на то да су упознавање, разговор и сарадња једини пут за лечење болних рана из прошлости, поручује да „за Христа увек мора бити места у нашим животима“.
„Он је дошао за све људе на свету. Потребно је зато да се заједно радујемо и да увек пронађемо места једни за друге", закључује београдски надбискуп.
