Место и датум састанка америчког и руског „специјалца“ за Украјину још нису договорени, али је извесно да ће га бити у јануару. Исто као што је извесно да ће америчке санкције Русији остати на снази све док, како је објаснио Курт Волкер, не буде реализован Мински споразум о Украјини. Поготово у светлу недавно објављене америчке Националне безбедносне стратегије која у Русији, практично, види непријатеља који „жели да обликује свет супротан америчким вредностима“.
Дa ли то пак може да значи и најаву увођење додатних санкција Русији? Генерални директор „Збербанке“, најмоћније у Русији, Герман Греф је раније изјавио да је то могуће али да не верује да ће оне бити од кључног значаја. Он је, међутим, сада упозорио да би у случају да оне буду великих размера, некадашњи Хладни рат био „дечја игра“.
Уз то, потенцијално искључивање Русије из СВИФТ-а, међународног система платних трансакција, Греф је у интервјуу „Фајненшел тајмсу“ назвао „ирационалним кораком“.
За искључење Русије из СВИФТ-а западни политичари су се залагали од 2014. године, када су уведене прве санкције Русији због кризе у Украјини. Спекулише се да због погоршања односа између Москве и Вашингтона, постоји вероватноћа да се они опет врате тој иницијативи.
Не би био први пут да једна држава, односно њене банке, буду избачене из међународне међубанкарске мреже за пренос података о платним трансакцијама, што СВИФТ јесте.
Економиста Борислав Боровић за Спутњик подсећа да је СВИФТ основан 1973. године, због наглог повећања обима међународних плаћања које је дошло као последица напуштања златног стандарда и „стављања у погон“ националних штампарија новца, али и увођења долара као светске валуте. Дотадашњи системи за пренос података о платном промету, што се обављало путем телетејпа, телеграфа и телефон-факса, нису могли да прате такво повећање платног саобраћаја.
Захваљујући новим технологијама, ту мрежу за пренос података о платним трансакцијама, са седиштем у Бриселу, основало је 239 банака из 15 земаља.
Боровић каже да тренутно услуге СВИФТ-а користи око 11.000 финансијских институција, највише банака, из више од 200 земаља. Годишње та мрежа региструје милијарде налога, са дневним обртом већим од милијарду долара.
Већина од око 800 банака у Русији, њих око 600, односно око 90 одсто њихових трансакција је, каже Боровић, у СВИФ систему. До почетка 2000. године, 90 одсто страних плаћања Русије су обрађени кроз ову мрежу.
Када је Запад први пут увео економске санкције Русији, 2014. године, британски премијер Дејвид Камерон затражио је да Русија буде искључена из СВИФТ система, што није прихваћено. Из разних разлога — због великог обима сарадње са Западом, страха од енергетске кризе… Објашњава овај аналитичар Форума економиста.
Напомиње, међутим, да то не значи да у неком тренутку до тога не би могло да дође. То би за Русију био велики проблем ако нема спреман одговор, каже Боровић, који је ипак мишљења да тај одговор постоји јер није у питању нова претња.
„У Русији је већ створен домаћи систем преноса података између руских компанија, који је добрим делом до 2014. године такође ишао преко СВИФТ-а. Већ је у функцији и директни аутономни платни систем између Кине и Руске Федерације, што значи да се прешло на коришћење националних валута у међусобној трговини“, напомиње овај економиста.
Он подсећа да је и БРИКС на конференцији у Бразилу те 2014. године договорио да ће централне банке тих пет земаља отварати заједничке кредитне линије у националним валутама земаља које имају кредитне трансакције. Тако је идеја о стварању билатералног платног система за Русију и Кину трансформисана у идеју мултилатералног система плаћања између земаља БРИКС-а, за шта су показале интересовање и неке земље изван те организације, као што су Иран и Казахстан, истиче Боровић.
Напомиње да је један од разлога за руско-кинески договор сигурно био и у томе што је политика умешала прсте у функционисање СВИФТ-а, што је довело у питање безбедност и брзину протока података платног промета.
„Показало се да је СВИФТ под озбиљном контролом САД, јер су исцуриле информације да ЦИА има приступ подацима због потребе наводног праћења финансирања терориста, што је можда у том тренутку било и тачно. То је, међутим, показало да једна земља или група савезника има оно што је другима недозвољено, једнострану контролу над информацијама платног промета. То би у банкарском сектору морало да буде искључено како не би било злоупотребљено против конкуренције, по било ком основу“, истиче Боровић, додајући да пример Ирана потврђује колики је амерички утицај на СВИФТ.
„Влада САД је инсистирала да се највеће иранске банке искључе из СВИФТ-а у пакету санкција према Ирану око ограничења нуклеарног арсенала. Иран је, међутим, нашао алтернативни начин да ’обавести‘ партнере о новчаним токовима, али му је то свакако отежало међународну трговину, и то са знатним финансијским губицима. Када су санкције укинуте, нуђен му је поновни улазак у СВИФТ, али су резерве остале, тако да Иран није похрлио назад. Осим неколико банака, остале су наставиле да раде по алтернативним рутама“, наводи Боровић.
Главни економиста руског Института за тржишта фондова и управу Михаил Бељајев подсећа да се о избацивању Русије из СВИФТ-а прича откако су јој уведене санкције.
„Од тога још нема ништа. Хипотетички гледано, то је могуће, али би у овом случају Американци пуцали себи у ногу. Да су они заиста планирали да искључе Русију, урадили би то много раније“, каже за Спутњик Бељајев.
Он напомиње да су Американци већ имали веома лоше искуство са избацивањем руских банака из система Виза и Мастеркард, а СВИФТ је, додао је, много озбиљнија ствар.
„Једноставно, САД играју водећу улогу у систему СВИФТ-а, а друга по обиму промета је управо Русија. Избацивање великог играча би довело до дестабилизације тог система, и то би пре свега нашкодило САД“, објашњава овај економиста.
Бељајев сматра да је за Русију боље да буде део СВИФТ-а, али истиче да постоје и алтернативни системи, којима би Русија, уз одређене губитке, могла да се приклони. Он подсећа да се у оквиру БРИКС-а воде преговори о новом међународном систему платних картица.
И други економисти сматрају да би Русија успешно пребродила искључење из СВИФТ-а, између осталог, захваљујући новом руском систему плаћања СПФС, креираном у оквиру БРИКС-а, на који је прешло више од 300 руских банака.
Да за руску економију у случају њеног искључења из СВИФТ-а то неће бити критично, још у марту је тврдила гувернерка Централне банке Русије Елвира Набијулина. Тада је у разговору са руским председником Владимиром Путином указала да је руски финансијски систем заштићен ако дође до напуштања СВИФТ-а и објаснила да је направљен аналогни систем захваљујући коме ће бити одрађиване све операције за које је коришћен СВИФТ.
Она је то илустровала успешним примером платног система „Свет“, истичући да 90 одсто банкомата и платних терминала у Русији може да прихвати платне картице. Тај систем креиран је 2014. године после увођења америчких санкција због којих су руске банке имале проблеме са системима Виза и Мастеркард.