Зашто је агенција Мерсер ставила српску престоницу на списак несигурних градова и то на претпоследње место по сигурности (после Кијева)? О тим резултатима „истраживања“ сазнали смо у последњим данима одлазеће године.
У Београду се нико не осврће због опасности од терористичког напада. Не осврће се ни због опасности од џепарења или ситне крађе. Чак ни у ситне сате, шетајући Београдом касно увече, ни странац, нити становник српске престонице не мора да се плаши за своју безбедност.
Међутим, аналитичари глобалне консултантске агенције Мерсер не мисле тако. Београд је, према њиховом мишљењу, претпоследњи на листи сигурних градова не због насилних злочина којих нема много, већ због мита и корупције, као и крађа и вандализма.
Пре Београда налази се Кијев као најнесигурнији град у Европи, због, како пише, цивилних побуна и односа са Русијом. У Кијеву су чести вандализам, крађе, насилни протести у којима стотине људи гине или је повређено.
Затим следи Атина, јер је, сматрају у Мерсеру, након дуготрајних мера штедње у Грчкој порасла стопа сиромаштва и незапослености. У Атини су честе насилне демонстрације, као и проток миграната.
Потом следи Софија, град у којем, пише у анализи, влада социјална узнемиреност. Бугарска је најсиромашнија земља Европске уније, а широм ње свакодневно се одржавају протести против Владе, сматрају у Мерсеру.
Будимпешта је погођена мигрантском кризом због чега су у граду чести били призор хаоса на железничким станицама и протести на улицама, док су становници Мадрида незадовољни мерама штедње због чега су чести протести. Много људи је незапослено, највише младих.
Загреб је најнесигурнији град за појединца због корупције, а Рим и Рига су градови у којима преовладавају проституција, организовани криминал, као и узбуне због могућих терористичких напада.
Букурешт је на једанаестом месту због ситног криминала и широко распрострањене корупције, док је Лондон под будним оком полиције због тероризма, што значи да се појединац у том граду никако не може осећати сигурно.
Париз заузима 12. место као најнесигурнији град Европе након низа терористичких напада у којима су убијене стотине људи.
Саговорници Спутњика Мерсерову анализу карактеришу као бесмислену. Стручњак за безбедност Божидар Спасић још каже да му истраживање делује као наручено.
„Када се узму критеријуми који су одређени за безбедност једног града, онда то никако не може бити корупција или неке друге глупости. Безбедност грађана, безбедност посетилаца цени се тиме да им нису угрожени животи, да им није угрожена имовина, да могу слободно да шетају градом, да слободно одлазе у тржне центре“, објашњава Спасић.
Свега једна лажна пријава за подметнуту бомбу у тржном центру биланс је безбедносних претњи у Београду, додаје Спасић.
„Немамо ниједан облик у којем би безбедност била угрожена, ако не рачунате утакмице, али то је у целом свету. То се не рачуна у критеријуме безбедности градова, јер то су специфични догађаји“, каже Спасић.
У Београду не постоје безбедносни ризици ни за стране туристе, нити за домаће грађане, категоричан је Спасић. Београд, према његовом мишљењу, може да се сврста међу првих шест најбезбеднијих престоница.
Истраживање о безбедности једног града може да буде и коректно уколико узмете правилне индикаторе сигурности и безбедности, каже професор на београдском Факултету безбедности Зоран Драгишић. Међутим, у узимању тих индикатора постоји произвољност, каже он.
„Ако кажете да је сигурност брзина којом, рецимо, долази градски превоз, можете рећи да је Београд по том индексу сигурности иза Тиране. Међутим, ако радимо озбиљно истраживање, које узима у обзир најважније индикаторе безбедности и сигурности грађана, јер то нису синоними, онда можемо једним простим погледом кроз прозор да видимо да је Београд далеко од најнесигурнијег града у Европи“, објашњава Драгишић.
Као индекс потпуне несигурности може се узети и поломљена клупа у парку која тако дуго стоји, додаје Драгишић.
Јако је важно, напомиње он, да се грађани Београда осећају сигурно и безбедно. Стога није могуће поредити Београд са Бриселом или Паризом, где су се ове године догодили крвави терористички напади, у којима је погинуло неколико стотина људи и у којима жандармерија шета улицама у панцирима и наоружана дугим цевима.
У Београду број тешких кривичних дела са елементима насиља пада, каже Драгишић.
„Генерално гледано, можете да тврдите шта год хоћете, али то морате доказати. Можете као индикаторе да узмете потпуно бесмислене ствари или индикаторе који су потпуно ирелевантни за питања безбедности. Београд није најбезбеднији град у Европи, али спада међу безбедније и далеко је од најнебезбеднијег града у Европи“, закључује Драгишић.
Заиста, када се погледају критеријуми које је Мерсер узео као индикаторе којима оцењује сигурност и безбедност европских престоница, морамо да признамо да су они у најмању руку чудни, као да су помешали бабе и жабе.
У њих спадају, поред опасности од терористичких напада, и корупција, стабилност владе, социјална узнемиреност, погођеност мигрантском кризом, степен организованог криминала, да ли грађани често протестују против владе…
Према истраживању Мерсера испада да је најсигурнији град на свету севернокорејска престоница Пјонгјанг, јер у том граду, барем незванично, нема опасности од било чега што су аналитичари те агенције узели као критеријум небезбедности.
Оно што се у Београду догађа и дању и ноћу апсолутно је безбедно за Београђане и њихове госте, каже Спасић.
„Ако и има тих небезбедних тренутака, то су обрачуни који се догађају у свакој средини где има мафије и криминала, али они апсолутно не угрожавају безбедност осталих грађана“, закључује он.
Сваки велики град у свету мање је или више сигуран. Данас, нажалост, у некима од њих постоји опасност од терористичких напада. Париз, Брисел, Лондон, Москву или велике немачке градове, обезбеђују на хиљаде полицајаца и жандарма због могуће терористичке претње.
Ипак, туристи их посећују, а њихови грађани се труде да ти градови не изгубе ништа од свог духа и чари. Због чега би неко Београду правио проблем, ако реалне опасности по безбедност у њему нема?
Мерсер је глобална консултантска кућа, основана у Канади, а данас њених 20.000 запослених послује у 140 земаља широм света, наводи се на сајту те агенције. Светски су лидери у промоцији талената, здравственог и пензионог осигурања и инвестиција.
