Ништа не илуструје зависност Египта од Нила боље од погледа одозго. У позадини огромне пустиње, река и њене обале представљају уску зелену траку која се пробија на север, где досеже до мора. Овде живи око 94 милиона становника Египта. Остатак земље је ненасељена пешчана територија, пише „Фајненшел тајмс“.
Међутим, Каиро се сада плаши да ће етиопски план изградње огромне хидроелектране на Нилу смањити приступ Египта води. У основи спора лежи страх Египта да чим брана буде изграђена, држава ће мање добијати воде која је од животног значаја за становништво. Уосталом, Етиопија сматра да се брана неће негативно одразити на државе које се налазе дуж Нила.
Последњих година, напетост између Каира и Адис Абебе се јако повећала. Између осталог, председник Абдел Фатах ел Сиси је изјавио да је Нил „питање живота и смрти“ за његову државу и да „нико не може да тражи део египатске воде“. Као одговор, Етиопија се успротивила — брана је за њу питање живота и смрти, као и Египат.
У исто време, у Судану сматрају да је гнев Каира изазван тиме што ће брана омогућити Хартуму да искористи више воде, уместо што је пушта да тече ка Египту.
У новембру су одржани преговори трију земаља које су покушале да постигну договор по питању подизања бране, али овај састанак није довео до резултата.
У уторак је министар иностраних послова Египта Самех Шукри полетео у Адис Абебу ради још једних у низу преговора. Он је нагласио забринутост Египта због доступности воде, назвавши ово питање „сувише осетљивим да би се Каиро задовољио само обећањима и тврдњама о добронамерним акцијама“. Он је предложио да Светска банка буде неутрална страна у преговорима.
