Као и протеклих година, друштвене мреже препуне су протеста родитеља муслимана који не желе да њихова деца приме пакетић од Деда Мраза.
Тако Деда Мраз ни ове године неће посетити неколико сарајевских вртића, упркос чињеници да већина родитеља, без обзира на њихову националну и верску припадност, подржава новогодишње прославе.
Још пре седам година, уочи прославе 2010. године, Исламска заједница у БиХ објавила је фетву у којој стоји да Деда Мраз није познат и признат у исламској традицији Бошњака, и да се нарочито бошњачкој деци тај хришћански симбол покушава потурити као неутралан лик.
Ова фетва посебно је наљутила професионалце који се сваке године маскирају у Деда Мраза како би увеселили малишане.
Чак је и мировни изасланик у БиХ Карл Билт 1996. позвао припаднике сва три народа да не посматрају Деда Мраза јаи верски симбол.
Билт је истакао да Деда Мраз не би требало да буде симбол било које религије, већ да је он традиција у БиХ и знак добре воље и пријатељства.
Припадници ислама и они који практикују ислам као веру пак кажу да је за њих Нова година „ноћ као свака друга“.
Поглавари исламских заједница тврде да њихова вера поштује хришћанство као веру и све хришћанске обичаје, али да Нова година и Деда Мраз као симбол тог празника у њему немају упориште.
То, међутим, не значи да ислам својим припадницима забрањује, али ни не одобрава да обележавају Нову годину на начин како то чине њихове комшије и пријатељи хришћани, па и да своју децу одгајају у веровању да Деда Мраз постоји.
Било како било, Деда Мраз ће и ове године добити више милиона писама са бројним жељама малишана из свих делова света.
Према неким подацима Међународне уније пошта, традиционално највише писама добија Финска јер се верује да Деда Мраз тамо станује.
Зато је Финска једна од земаља која упошљава највише људи који одговарају на жеље упућене Деда Мразу.
У канадским поштама, на пример, према истим подацима, деци се шаљу одговори на чак 26 различитих језика, а у поштама Немачке на 16.
