У америчким медијима се појавио чланак о томе да приватне компаније из САД активно купују совјетске и руске ловце од држава бившег СССР-а, између осталих и од Украјине. Ова информација звучи прилично чудно. Шта ће Американцима руски ловци, када имају своје? Општепознато је да велике силе ретко, да не кажемо никада не купују туђе оружје. Међутим, ово је специфичан случај.
„У Америци постоји ескадрила 4455, која је састављена од совјетских авиона: МиГ-15 које су добили од Кореје, МиГ-21 од Арапа. Једини који нису добили је МиГ-25, којег су отели (совјетски пилот Виктор Баљенко побегао је на МиГ-25 у Јапан 1976. године). Авион је враћен, али су им остале карактеристике. Од Румуније су сада узели 2два авиона МиГ-29 које им је дала Немачка након уједињења“, рекао је за Спутњик генерал-мајор Магомед Толбојев, почасни председник авио-салона МАКС.
Иако медији наводе да се ови авиони користе као мете приликом тренинга америчких пилота, руски војни стручњак сматра да је то чиста глупост.
„Реч ’мета‘ је глупост. Они их користе као равноправног партнера, противника. Називају их авионима могућег противника. То су прави борбени авиони у бојама руске војске и користе се у међусобној борби. МиГ-29 се користи против Ф-16, Су-27 против ’Раптора‘. То је велики амерички програм. Једино што још увек немају МиГ-25 и МиГ-31“, додао је руски генерал.
Овај амерички програм има велику историју. Све је почело још 1968. године, када су амерички пилоти почели да губе битке у ваздуху од Вијетнамаца који су летели совјетским авионима: на четири оборена „фантома“ или „скајхока“ ишао је један МиГ-17 или МиГ-21. Тада је у америчкој бази „Мирамар“ 1969. године формиран центар за обуку пилота за ваздушне борбе. Пилоти са којима су улазили у ваздушни бој требало је да користе тактику СССР-а. Како би све изгледало што реалније, на крилима и репу су цртали црвену звезду. У октобру 1972. године у авио-бази „Нелис“ у Невади формирана је тајна ескадрила, под називом „Агресор“, у којој су се налазили совјетски авиони. Интересантно је да су у овој ескадрили служили пилоти са најбољим квалификацијама.
Осим за вежбање ваздушног боја у реалним условима, Американци су били, а и данас су, веома заинтересовани и за карактеристике руских авиона.
„Они узимају све — ергономију авиона, тестирају колико је он удобан пилота, рок коришћења, као и њихове границе издржљивости. У МиГ-23, који су добили од Египта након рата са Израелом (1967. године), развили су брзину од 1.670 километара на сат и авион се није угасио. Они су се изненадили. Након тога су смислили тактику против њега“, каже Толбојев.
У септембру је командир ескадриле Ерик Шулц погинуо приликом извођења лета на Су-27 недалеко од базе у Невади. На истрагу о овом случају Пентагон је ставио ознаку тајности. Саговорник Спутњика је испричао да је лично познавао америчког пилота, да му је био домаћин у Москви, као и да га је том приликом упозорио да може доћи до несреће. Свака машина има свој век трајања. Без озбиљног ремонта у предузећима „МиГ“ и „Сухој“, они не могу дуго да функционишу.
„Сви Американци су врло искусни пилоти. Одлични момци. Увек их дајем за пример. Међутим, они су нежни, нису као Руси“, пун је похвала за своје могуће противнике руски генерал, који је и сам пилот. Он не критикује Американце због тога што раде.
„И ја бих то исто радио. Ја бих, да сам на месту Министарства одбране, узимао њихове авионе, пребацивао их на Институт ’Громов‘. Ту бисмо их паркирали, расклопили. Извукли закључке: шта су њихове јаче стране, а шта слабости, шта треба да узмемо од њих. То је технолошка шпијунажа“, мишљења је он.
Амерички медији сматрају да би куповина руских авиона могла да значи да се Американци спремају за рат, али они то раде већ пола века, тако да ће можда и наредних 50 година они наставити само да се играју.
