Пошто је изабран за председника Србије, дотадашњи премијер Александар Вучић је на функцију председника владе предложио дотадашњу министарку државне управе, Ану Брнабић, која је указала да ће наставити путем који је означио њен претходник. Уз прокламовану војну неутралност, на унутрашњем плану то је пре свега значило стабилизовање привреде.
На спољном, наставак пута ка ЕУ остао је приоритет, због кога нису трпели блиски односи са Русијом и специјално партнерство са Кином. Због тога у 2017. није било проблема у односима са САД, мада је администрација у Вашингтону у неколико наврата отворено пребацивала да Србија више не може да седи на две столице ако мисли у ЕУ.
Ово су најзначајнији догађаји у земљи који су обележили годину за нама:
СРБИЈА У 2017.
Јануар
4. јануар — Бивши хашки оптуженик и председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај ухапшен је у Француској по Интерполовој потерници коју је издао суд у Београду због злочина које је као командант ОВК починио на Косову 1998/99. године. После скоро четири месеца условне слободе, суд у Колмару га је ослободио одлучивши да га не изручи Београду.
14. јануар — Воз који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је по подне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом. Након претњи са косовске стране административне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да воз са станице у Рашкој врати за Београд.
Фебруар
1. фебруар — Састанак највиших званичника Београда и Приштине у Бриселу у потпуности је пропао и није донео никакве резултате.
14. фебруар — На седници Председништва Српске напредне странке једногласно је одлучено да актуелни премијер Александар Вучић буде кандидат напредњака на изборима за председника Србије.
Март
3. март — Расписани председнички избори у Србији.
27. март — Премијер Вучић у Москви у посети председнику Русије Владимиру Путину који му је пожелео успех на председничким изборима.
Април
2. април — Одржани избори за председника Републике Србије на којима је Вучић победио у првом кругу са 55,08 одсто гласова. Петогодишњи мандат претходном председнику Томиславу Николићу траје до 31. маја 2017.
Мај
13. мај — Премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић у Пекингу учествовао је на вишедневном Форуму „Појас и пут за међународну сарадњу“, током ког је разговарао са бројним државницима, међу којима и председником и премијером Кине Си Ђинпингом, Ли Кећангом и председником Русије Владимиром Путином.
31. мај — Победник председничких избора Александар Вучић је на свечаној седници у Скупштини положио заклетву.
Јун
11. јун — На Косову и Метохији су одржани ванредни парламентарни избори на којима је бирано 120 посланика Скупштине Косова, пошто је у мају изгласано неповерење влади Исе Мустафе. Највише гласова, 33,74 одсто, освојила је коалиција Демократске партије Косово (ДПК), Алијансе за будућност Косова (АБК) и Инцијативе за Косово (ИК), али недовољно да сама формира владу. Од гарантованих 10 места за српске посланике, Српска листа је обезбедила девет мандата, док је један мандат освојила Самостална либерална странка.
15. јун — Председник Србије Александар Вучић именовао је Ану Брнабић за мандатара за састав нове Владе Србије.
23. јун — У Палати Србија у Београду одржана је свечаност поводом инаугурације Александра Вучића за председника Србије, којој је присуствовало више хиљада званица из региона и света и личности из јавног живота
29. јун — Ана Брнабић је изабрана за премијерку Владе Србије са 157 гласова „за“ и 55 „против“. Уздржаних није било, док је 38 било одсутно.
Јул
5. јул — Суд за злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК) у Хагу званично је постао спреман за рад пошто је коначно утврђен и судски Правилник о поступку и доказима, саопштила је у Хагу судија већа Уставног суда Ен Пауер Форд.
24. јул — Председник Србије Александар Вучић позвао је на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији који би требало да понуди могућа решења за КиМ.
Август
31. август — На неформалном састанку председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија, чији је домаћин у згради Европске спољнополитичке службе у Бриселу била шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини, размењена су мишљења о наставку дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштине. Претходни такав састанак одржан је 3. јула.
Септембар
9. септембар — У Приштини је изабрана косовска влада са премијером Рамушом Харадинајем, лидером Алијансе за будућност Косова. Влада има 21 министарство, а три министарства — за повратак, локалну самоуправу и пољопривреду — водиће Срби. Харадинај је могао да формира владу тек захваљујући подршци Срба који имају 10 мандата, од којих је девет освојила Српска листа коју је подржала влада у Београду.
Октобар
4. октобар — Последња два од укупно шест „мигова 29“ допремљена су из Русије на аеродром Батајница.
9. октобар — Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган допутовао је у вишедневну посету Србији, где је дочекан уз највише државне почасти.
22. октобар — На Косову и Метохији одржан је први круг локалних избори, а други 19. новембра. У општинама са већинским српским живљем победила је Српска листа.
23. октобар — Високи званичник америчког Стејт департмента Брајан Хојт Ји поручио је у Београду да се не може седети на две столице истовремено и да Србија, која жели да постане члан ЕУ, мора да пошаље врло јасну поруку, а не да балансира између две стране.
30. октобар — „Унутрашњи дијалог о Косову“, који је иницирао председник Александар Вучић, започео је првим састанком Радне групе сачињене од правника који су разменили мишљења о могућим моделима решења за КиМ.
31. октобар — Република Суринам је постала прва држава која је званично повукла признање самопроглашене Републике Косово.
Новембар
7. новембар — На крају боравка мисије ММФ-а у Србији поводом последње осме ревизије аранжмана са ММФ-ом који се завршава у фебруару 2018. председник Србије Александар Вучић и шеф мисије ММФ Џејмс Руф нагласили су да је Србија направила озбиљан посао стабилизујући привреду у протекле три године.
8. новембар — Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио да очекује да Србија постане чланица ЕУ и пре 2025.
12. новембар — Борут Пахор је реизабран на место председника Словеније.
21. новембар — Гвинеја Бисао повукла одлуку из 2011. о признању независности Косова.
28. новембар — Председница Владе Србије Ана Брнабић, на Самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕЗ) у Будимпешти, на коме је потписано више споразума о инвестицијама, разговарала са кинеским премијером Ли Кећангом и мађарским Виктором Орбаном о даљој сарадњи.
Децембар
6. децембар — Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изазвао је скандал на конференцији за штампу у згради председништва Србије кад је без најаве усред заједничког обраћања новинарима, после председника Србије Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ Драгана Човића рекао да спољна политика Сарајева у односу на отворена унутрашња питања Србије не може бити прилагођена ставовима Београда.
12. децембар — Председник Србије Александар Вучић састао се у Паризу са председником Француске Емануелом Макроном, са којим је разговарао о билатералним односима и економској сарадњи две земље. Макрон је најавио да ће посетити Србију пре лета 2018. године.
19. децембар — Председник Србије Александар Вучић у Москви разговарао са председником Русије Владимиром Путином и на заједничкој конференцији за новинаре потврдио да Србија неће уводити санкције Русији. Путин је изјавио да ће Русија наставити да пружа подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије.
22. децембар- Амерички медији објавили да је Конгрес наложио шефу Пентагона да у 2018. припреми анализу безбедносне сарадње Русије и Србије, као и БиХ и Македоније, које нису у НАТО. Извештај треба да садржи детаљан списак руског оружја и војне опреме и технологије у вредности већој од милион долара, које су земље купиле или добиле од Русије од 2012. године до данас, као и списак војних вежби и обука и закључених споразумима са Русијом.
