Почетком новог века, 47-годишњи председник Русије Владимир Путин одмах се суочио са највећим проблемом због ког ће ускоро читаво човечанство захватити страх — са тероризмом.
„Данас ја, као и ви, са породицом и пријатељима намеравао сам да послушам честитку председника Русије Бориса Јељцина, али се десило нешто друго“, рекао је Путин у ноћи 1. јануара 2000. године у свом првом новогодишњем обраћању, након чега је исте ноћи отишао у Чеченију, како би тамо провео празничну ноћ са војском. У првим сатима на највишем државном месту Путин је дао на знање да је његов главни задатак искорењивање екстремизма и успостављање реда у земљи.
У истом обраћању у својству вршиоца дужности он је изјавио да „ни минут неће постојати вакуум власти у земљи“.
„Сваки покушај да се изађе изван оквира руског закона, изван Устава Руске Федерације биће сасечен у корену“, нагласио је он. Приврженост оштрој линији у борби против тероризма постала је главна карактеристика првог председничког мандата Владимира Путина. Касније, када су се и Европа и САД суочиле са појавом екстремизма, почеле су све више да слушају глас Кремља, а критике на рачун руске антитерористичке политике су се смањиле.
Паралелно су у Русији, која је била уздрмана сепаратистичким тежњама региона, текли процеси јачања вертикале власти. На првој седници Владе у својству вршиоца дужности председника Путин је изјавио да је „механизам власти био јако запуштен“ и почео је са његовом реформом, чиме је на себе навукао критике због кршења људских права и слобода грађана.
За 18 година владавине на највишим државним функцијама, Путин је постигао да његова политика унутар земље добије одобрење, некада и до 80 одсто људи, а да глас Русије на међународној сцени постане, у неким стварима, и одлучујући. Утицајни магазин „Тајм“ га је 2014. године прогласио и за личност године.
У новој 2018. години руском председнику предстоје нови избори, а остаје и стари проблем са којима је и кренуо у политичку авантуру: борба против тероризма.
