Чисто као суза! The тројка!
Амерички коментатор је ономад, па се то доцније усталило као добра пракса, током преноса кошаркашке утакмице репрезентације Србије за погодак који не дохвати ни таблу, ни обруч, нити окрзне мрежицу употребио српски израз —„чисто као суза“. Доиста, он је то рекао доста мекше — „ћисто“, али је потом употребио и други, српски, израз за погодак од три поена — „тројка“.
Година трећа.
Погодак — чист као суза — Спутњика и вас „спутњиковаца“. И оних трећих, који се праве да нас не воле, али пажљиво слушају и још пажљивије читају.
Тројка која је погодила циљ, а никога није окрзнула. Треба то умети. Многи су нас оптуживали, нико није ни покушао да нас тужи, сви су нам веровали!
Кад сте релевантан извор и за оне који вас симпатишу, и за оне којима сте мање симпатични, а све то у времену лажних вести, клик новинарства и хибридног ратовања, онда су чињенице неумољиве — на правом сте путу. А ви на правом месту.
Три је, иначе, број неодвојив од Срба. Одвајкада.
У име Оца, Сина и Светог духа — са три, састављена, прста. У име победа, после пораза, кад је тешко из пркоса, кад је још теже из ината — са три, растављена, прста.
Као љубав, вера и нада.
Осетили смо све то од вас. И љубав, и веру, и наду. И стигли до — без њих се не може. Нека смо врста симбола. Као ономад Звезда, Политика и Српска православна цркава.
Хвала.
Кошаркаши нас ни ове године нису разочарали. Буквално прва стартна петорка није отишла на такмичење, а вратили су се победнички. Зато су нас разочарали пријатељи, пардон партнери, Французи. Није ни требало Харадинају да стављају букагије, ако су знали да ће да га пусте. После га, не Французи, изабраше и за премијера. Каква „држава“, такав и „премијер“.
Узгред, Србија је и ове године држава са три премијера — председница Владе Србије Ана Брнабић, у покрајини Војводина Игор Мировић, и у покрајини Косово и Метохија самопрозвани Рамуш Харадинај.
Мада, има и оних који помињу три српске државе. Ми се у то не мешамо. Чињенице су свете, коментари слободни, па Спутњик коментаре оставља другима, а он је извештавао и обавештавао и о свим дешавањима у Републици Српској и Црној Гори.
Председника имамо новог, а власт стару. Тако је одлучио народ, већ у првом кругу, а све је иницирао Главни одбор СНС-а. Александар Вучић се није бунио.
Срби су ове године осим Вучића изабрали и Доналда Трампа. Сећате се какво је то весеље било. Још веће што није победила она Хилари са презименом Клинтон. Од гарантованих 10 места за српске посланике на Косову и Метохији, Српска листа је обезбедила 9 мандата, док је 1 мандат освојила Самостална либерална странка. Сви они ће бити „на стражи поред Призрена“ док нам Трамп не врати Косово. И Метохију.
Почели смо да причамо и са самима собом о Косову, а Европа не би била Европска унија кад нас не би наградила за показивање тог демократског капацитета, па је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер брже-боље пожурио да нам јави да не липшемо до 2025. Тада ћемо, можда, постати чланица ЕУ.
Добро, ту радост европеизације на грани је покварио Путин. Презире човек фолирање, а воли да наклоност показује конкретним стварима — стигли „мигови“.
Није важно да ли ће у тим авионима бити америчка нафта пронађена испод песка на Блиском истоку. Важно је да лете. А и комшијске краве нешто обољевају.
Као што Спутњику све ове три године, а добри вам стојимо биће тако и надаље, није битно ко се како зове, којем се богу моли, који пол воли, кога гласа, у чије име таласа, већ само да ли је компетентан за неку тему.
Спутњик, као што сте могли да чујете и прочитате, нема ни написане ни ненаписане листе пожељних ни непожељних саговорника. Отворени смо за све. И према свима.
Ми говоримо оно што други прећуткују.
Сами одлучите хоћете ли трговати криптовалутама, али знајте да уз Спутњик неће бити ризика.
Волите. Верујете. Надајте се.
