„Последњих дана, непријатељи користе различито оруђе — новац, оружје, политику и обавештајни апарат — и стварају проблеме“, навео је Хамнеи у изјави на свом званичном сајту. Он је најавио да ће се обратити нацији поводом актуелних догађаја „када за то буде право време“.
Млада нација се окреће западним вредностима
На питање шта је покренуло демонстрације, др Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду у разговору за Спутњик подсећа да је Иран веома млада нација — у поређењу са њима, каже он, Србија је старачка земља.
„У Ирану је просек година неких 26-27, у Србији је 43. Млади су ти који увек, у сваком систему, желе нешто више, нешто боље… Временом, паралелно с јачањем иранске економије, издигао се један средњи сталеж, део младих је почео да преузима западњачке обичаје. Када данас погледате снимке или слике са тих демонстрација, можете да видите да су ту најчешће девојке које носе вео на пола главе, он не покрива сву косу — дакле, ту је само ради форме.“
Агенције наводе да су ово највећи протести у Ирану од 2009. године. Понедељак је, тврде власти у Техерану, био најнасилнији дан пошто су наоружани демонстранти без успеха покушавали да заузму полицијске станице и војне базе.
Ирански председник Хасан Рохани оптужио је непријатеље Ирана — САД и Израел — за изазивање протеста „у знак освете због убрзаног напретка иранске нације“ и поручио је да насиље и нереди неће бити толерисани.
Нису сви страни агенти
Упитан да ли је тачна теза да демонстрантима управља Запад, Слободан Јанковић каже да није немогуће да су неки међу њима изманипулисани, али свакако не сви.
„То је рекао и сам Рохани — да се не може тврдити да су на улицама иранских градова све сами страни агенти, али да међу њима сигурно има и оних који раде у страном интересу“, каже Јанковић.
Хасан Рохани је рекао и да међу демонстрантима има и оних чија је критика власти оправдана. Признао је да Иран има проблема, као што је рецимо незапосленост, али је додао да то не оправдава злоупотребу ситуације, коју „ствара мала група која се противи вољи народа и закона, вређа вредности Револуције и уништава имовину“.
И крупне корпорације у игри
Слободан Јанковић додаје да, иако насилни протести никада нису пријатни за било коју власт, демонстрације у Ирану — без обзира на то ко њима руководи и на крваве сукобе — тешко да могу да окупе критичну масу незадовољних.
„Овог тренутка је тешко рећи ко стоји иза свега — да ли Сједињене Државе, да ли Британци, да ли Израел… Свакако има много заинтересованих играча који би волели да виде промену ситуације у Ирану. Ту су, наравно, и бројне крупне корпорације којима је иранско тржиште веома занимљиво. Међутим, треба имати на уму да су у овом тренутку они који се буне у изразитој мањини“, каже Слободан Јанковић.
Председник Револуционарног суда Ирана Муса Газанфарабади упозорио је да би ухапшени демонстранти пред судом могли да се суоче са смртном казном. Ирански медији преносе да је „мохаребех“ (рат против Бога) једна од оптужби с којима би могли се суоче ухапшени демонстранти.
Чврста, али не милитантна власт
Главни уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија, један од гостију у овонедељној Спутњиковој радио-емисији „На нишану Мирослава Лазанског“, рекао је да је власт у Ирану чврста, али да није милитантна.
На питање да ли су насилни протести одговор Запада на, рецимо, улогу Ирана у Јемену и Сирији, Билбија каже да тај рат, у суштини, никада није престајао.
„Иран је непрекидна мета, а сада су вероватно проценили да постоји критична маса да се нешто постигне. Али мислим да то није довољно за свргавање ове и овакве власти у Ирану, јер ће им брзо постати јасно да је то тврда опруга, можда тврђа и од ДАЕШ-а. Мислим да ће се на крају десити неки ирански Тјенанмен, а и да ће ирански народ, који није званично ни у армији ни у безбедносним службама, томе да се супротстави. Услова за грађански рат сада свакако нема“, каже Ђуро Билбија.
Муџахедини МЕК у Албанији
Борба против режима у Ирану била је тема неколицине састанака у Белој кући током протекле године, каже за Спутњик политички аналитичар Александар Павић, и подсећа да је ЦИА недавно формирала и посебан оперативни штаб за Иран. У читав проблем, подсећа он, умешана је и суседна Албанија.
„У Албанију је током прошле године досељено читаво руководство муџахедина Ел калк (МЕК). Ради се о три хиљаде људи — они су главни противници иранског режима у Техерану. У Албанији им је штаб, ту су их преселили Американци. Њихов цивилни део има своју базу и вебсајт, који помно прати тренутне демонстрације у Ирану — ажурира се неколико пута дневно. То је, у сваком случају, једна веома чудна организација — у исто време су и терористи и опозиција“, каже Павић.
Миљеници Запада
Слободан Јанковић додаје да су ирански муџахедини велики противници режима у Техерану, али су и велики миљеници Запада, пре свих Велике Британије.
„У питању је терористичка организација коју је Техеран одавно протерао. Главну базу током осамдесетих и деведесетих година прошлог века имали су у Ираку, где су имали подршку Садама Хусеина. Одатле су изводили и терористичке нападе. Након тога, временом су се преселили у Лондон и сада им је главно седиште у Великој Британији. Веома је могуће да они и даље имају своје верне симпатизере, неку врсту језгра и у самом Ирану“, каже Јанковић.
Режим у Техерану јачи него икад
Ђуро Билбија напомиње да постоји могућност да муџахедини које САД припремају у Албанији могу веома брзо, ако се за тим појави потреба, да буду пребачени у Техеран, али додаје да у томе не види неки нарочит смисао.
„Овај режим сада је много чвршћи него онај који је упао у Амбасаду САД, држао таоце и понизио Американце, који су пред њима морали да клекну. На овом режиму Запад може озбиљно да поломи зубе, јер он, рецимо, већ има систем С-300. Они врло добро знају коју игру играју и ко им је противник — свесни су да им непријатељи нису ови људи који су изашли на демонстрације“, каже Билбија.
У међувремену, председник САД Доналд Трамп наставио је да пружа подршку иранским демонстрантима на Твитеру.
„Народ Ирана коначно делује против бруталне и корумпиране власти. Иранци немају довољно хране, имају високу инфлацију и немају људска права“, навео је Трамп, који тврди и да Техеран покушава да блокира договарање јавних окупљања укидањем интернет веза.
Москва: Против страног мешања
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху такође је подржао протесте, а тврдње да његова земља има везе с демонстрантима назвао је „смешним“. Немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел позвао је Техеран да поштује људска права и апеловао је на иранске власти да спрече ново крвопролиће.
Истовремено, званична Москва је саопштила да сматра да су протести у Ирану унутрашње питање те земље и изразила наду да неће доћи до нових погибија.
„Свако спољно мешање које даље дестабилизује ситуацију у Ирану је неприхватљиво“, додаје се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.
