Иста мета, исто одстојање — оцена је која може да се припише односима Срба, Хрвата и Бошњака и у години за нама. Анимозитети оптерећени ратном прошлошћу су и даље избијали на површину. Највећа новина у региону је то што је Црна Гора постала чланица НАТО-а, а да је Македонија, после бурног расплета парламентарних избора и добијања нове македонско-албанске власти, једном ногом закорачила у тај војни савез.
РЕГИОН
Кључни догађаји у 2017:
17. јануар — Стејт департмент потврдио је да су САД увеле санкције председнику Републике Српске Милораду Додику. Амбасада Сједињених Америчких Држава у БиХ саопштила је да су Додику санкције уведене због непоштовања одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани организовања референдума о обележавању Дана Републике Српске.
20. фебруар — Медији су почели да извештавају да је хрватски концерн „Агрокор“, који запошљава око 60.000 људи у својим формама у региону, од којих око 11.000 у Србији, у кризи, а држава Хрватска је потом на основу посебног закона увела ванредну управу у њему. Процене су да дуг концерна износи око шест милијарди евра.
23. фебруар — На предлог бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, правни тим је Међународном суду правде у Хагу предао захтев за ревизију тужбе БиХ против Србије за геноцид, коју је суд у ранијем поступку одбацио.
28. фебруар — Лидер Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев предао је председнику Македоније Ђорђу Иванову потписе 67 посланика, заједно са албанским странкама ДУИ, Беса и Алијанса за Албанце, који ће чинити скупштинску већину. Иванов није желео да дâ мандат док не добије гаранције да неће бити федерализације Македоније.
9. март — Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев за ревизију тужбе БиХ против Србије за геноцид, оспоривши предлагача, пошто иза захтева није стало Председништво БиХ, односно сва три његова члана, како то налаже Устав.
27. април — Маса присталица ВМРО-ДПМНЕ упала у Собрање Македоније након што је гласовима социјалдемократа и албанских партија за председника Собрања изабран Таљат Џафери, бивши командант ОНА — албанских побуњеника током сукобима у Македонији 2001. године. Полиција је реаговала, а у сукобима било повређених.
28. април — Скупштина Црне Горе усвојила је закона о чланству те земље у НАТО-у.
28. април — Илир Мета изабран за новог председника Албаније.
17. мај — Македонски председник Ђорђе Иванов уручио је мандат за формирање нове владе лидеру Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и парламентарне већине Зорану Заеву, који му је претходно дао гаранције да ће нова влада штитити унитарност Македоније.
21. мај — Одржани локални избори у Хрватској. Председник Српског народног већа и потпредседник СДСС Милорад Пуповац изјавио да су резултати веома добри по српску заједницу која је потврдили већину места која је и досад држала, али и постигла нове успехе. То је, како је оценио, одраз виталности српске заједнице у околностима веома компликованих политичких односа и политичке кризе у Хрватској.
31. мај — Лидер СДСМ-а постао премијер Македоније пошто је Собрање изгласало коалициону владу у којој су и две албанске партије, ДУИ и Алијанса за Албанце.
5. јун — Црна Гора званично постала 29. чланица НАТО-а.
12. јул — Одржан Самит о Западном Балкану у Трсту у Италији на коме је, по оцени Европске комисије, потврђена перспектива интеграција Западног Балкана у ЕУ.
4. август — На састанку председника Србије Александра Вучића са представницима Срба из региона донета одлука да се донесе заједничка Декларација Србије и РС о деловању за опстанак српске нације и српског народа.
6. октобар — Лидер опозиционог Демократског фронта у Црној Гори Андрија Мандић негирао је на суђењу у Подгорици умешаност у наводни покушај тероризма на дан парламентарних избора 16. октобра прошле године и оценио да је то био „пројекат“ владајуће Демократске партије социјалиста с циљем да се спречи победа опозиције на парламентарним изборима. Групи ухапшених српских држављана којима се на терет ставља покушај државног удара у ноћи уочи парламентарних избора, годину дана касније суђење још није завршено.
15. октобар — Одржан први круг локалних избора у Македонији. После другог круга одржаног 29. октобра убедљиву победу у Скопљу и највећем броју општина однели су представници коалиције предвођене СДСМ-ом премијера Зорана Заева.
22. новембар — Хашки трибунал је изрекао првостепену пресуду генералу и ратном команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу и осудио га на доживотну казну затвора. Младић је осуђен по 10 од 11 тачака оптужнице, између осталог за геноцид у Сребреници.
29. новембар — Хашки трибунал је потврдио првостепену пресуду хрватском генералу Слободану Праљку и још шесторици његових сабораца због злочина над Бошњацима, пресудивши да је то био удружени злочиначки подухват, у којем је учествовао део хрватског политичког врха, са Фрањом Туђманом на челу. Током изрицања пресуде Праљак је попио отров и извршио самоубиство у судници.
21. децембар — У Хагу је одржана церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, који ће 31. децембра, после 24 године, званично престати да постоји. Главни тужилац Серж Брамерц је рекао да је суд пресуђивао кривици појединаца, а не народа, и да те пресуде могу да уклоне терет колективне кривице и помогну заједницама да промовишу помирење.
