Последње Нове године углавном славим у кругу породице, а са својом групом Бистрик радим божићне концерте, каже Биља Крстић. Очекује је већ 8. јануара божићни цонцерт у Мостару, док ће 9. јануара бити у Бањалуци, а 14. јануара наступа у Сава центру са великим симфонијским оркестром којим диригује маестро Бојан Суђић.
Даље следе концерт у Чачку 19. јануара, а од 25. до 30. јануара биће са Бистриком у Паризу на, како истиче, дивном путешествију јер ће Светог Саву прославити на Сени, на броду.
А чему се најчешће смеје онај ко засмејава друге? Индексовац Петрући, иза ког су остале представе попут „Избори јер сте ви то тражили“, „За шаку гласова“, „Источно од рајха“, „Брат и мир“, признаје да га је у принципу тешко засмејати. „Изузетно, кад ми се нешто допадне, кад се одушевим, а то онда значи да је нешто прилично смешно. Бурлеска може да ме засмеје“, каже он.
Открива да и даље налази инспирацију у политичарима. Подсетимо, остаће запамћено како је „скинуо“ Зорана Ђинђића до најмањег зареза и последње метафоре. За дочек 2001. изводио је ту имитацију са Драгољубом Љубичићем Мићком који је играо Војислава Коштуницу.
На питање ко је данас најзгоднији да га имитира, ко му „лежи“, колеба се и каже — кога му задају, мада додаје да му је Драган Ђилас, након најаве да ће се укључити у трку за градоначелника Београда, „један од кандидата“.
Размишља, такође, да „освежи“ и представу о изборима, која се неће звати као она стара — „имаће неки звучнији назив“. На питање да ли би морао много да је мења у односу на стару одговара:
„Па не мора ништа да се мења, само понеко именце, али и то је тешко променити јер овде су људи годинама на власти, и то је све исто, само текст мало треба променити и можда мало осавременити јер ипак време пролази. И мало прилагодити млађим генерацијама“.
Како каже, за 2018. има велике планове, мада је то тешко у свету ријалитија.
Петрући се присетио и како је имитирао Фрању Туђмана. Присећа се како је на томе радио пар месеци. Пошто је својевремено имитирао Радована Караџића прати и процес који се води против њега у Хагу, као и суђење Ратку Младићу.
Играо је и Тита, а пре пар година извео је ту имитацију у Хрватској, у Сплиту и Вараждину.
У Хрватској је недавно, у новембру, наступила и Биља Крстић, како истиче, први пут од 1983. Повод је било обележавање 120 година удружења Привредник, а додаје да је била поносна и на програм Бистрика, и на организацију. Након овог наступа стижу позиви да у Хрватској организује неки већи концерт у чему су, каже, вољни да помогну Амбасада Србије у Загребу и владика загребачко-љубљански Порфирије. Крстићева наглашава и да има сарадњу са хрватским музичарима попут Тамаре Обровац, али и са Амиром Медуњанин, па оркестром француско-српског џез пијанисте Бојана Зулфикарпашића. Поносна је, такође, што има свебалкански репертоар, јер Бистрик изводи и песме из Македоније, Румуније, Бугарске: „Инспиративно ми је све што додирује заједничке корене, волим да певам песме и других традиција, мада је највећи број песама из Србије“.
Музика, баш као и смех може бити мост међу земљама у региону, слажу се Биља и Петрући, али додају да су се надали да препреке међу бившим југословенским републикама могу брже да буду савладане.
„Чињеница је да у Србију долази много хрватских музичара и музичара из осталих бивших република, а ја бих волела да се исто деси у Хрватској, да у Загребу неко из Србије запева на Нову годину. Београд је широм отворио врата и тиме се поносим, али би требало да постоји неки реципроцитет“, каже Биљана Крстић.