Командант иранског Корпуса чувара исламске револуције Мохамед Али Џафари изјавио је данас да је побуна у земљи завршена безуспешно за демонстранте, али последњих неколико дана великим градовима Ирана, између којих су престоница Техеран, Мехшед, Исфахан и Решт тутњали су бројни протести. Док ирански председник Хасан Рухани изјављује да су демонстрације изазване унутрашњим проблемима, а подстакнуте од стране других држава, председник САД загонетно твитује да ће „народу Ирана пружити подршку, кад за то дође време".
Емад Абшенас, колумниста из Техерана за Спутњик објашњава да су пароле које су се могле чути на почетку протеста из сфере „социјалног бунта", последњих дана добиле политичку ноту.
Абшенас додаје да је беспредметно порицати економске проблеме који су задесили Иран, насталих као последица дугогодишњих економских санкција које су наметнуле САД.
Међутим, Семјон Багдасаров руски стручњак и познавалац прилика у Ирану, директор Центра за проучавање Блиског истока и Централне Азије, сматра да је позивање на „изузетно" тешку економску ситуацију претерано:
„Ако посматрамо само податке оних институција које су део Међународног монетарног фонда, они кажу да је инфлација износи 8% или 8,5% што уопште није нека трагична цифра. Незапосленост износи 11%, сиромашних је 9,5%, раст БДП је мало више од 4%. Иран има добро развијену прехрамбену индустрију, народ није гладан и не може се рећи да је квалитет живота тамо веома лош".
Велике наде иранског народа будио је потпис на споразуму о нуклеарном програму Ирану 2015.године у Бечу, између званичног Техерана и представника међународне заједнице. Иако је још тада остало да се многе одредбе овог споразума накнадно дефинишу, становништво Ирана се понадало да ће уз предвиђено укидање дела санкција и унутрашња политика постати мање ригидна. Међутим, ништа од тога се није догодило.
Председник Трамп је од почетка оповргавао легитимитет овог споразума и отворено називао Иран државом која помаже терористима. Зато сад ваљда не би требало да чуди то што Трамп за последња догађања на Твитеру пише „да поштује борбу иранског народа против корумпиране власти".
Багдасаров, међутим, сматра да нису мањкавости споразума биле један од кључних разлога за избијање протеста:
„Дешавања у Ирану нису само последица недоречености споразума из Беча који је требало да регулише нуклеарни програм Ирана, већ и незадовољство западних држава, САД и неких блискоисточних земаља попут Саудијске Арабије, експанзијом Ирана и његовом политиком уопште", констатује Багдасаров и додаје да је јасно да су простеси унапред били осмишљени и припремљени. „По обичају коришћен је бунт младих, а управо у Ирану омладине има много и тако је то све кренуло", објашњава наш саговорник.
Емад Абшенас констатује оно што је многима читајући вести из Ирана сигурно већ пало на памет: да дешавања у његовој земљи веома подсећају на почетак сукоба у Сирији. Али, у садашњим протестима у великим иранским градовима, за сада нема џихадиста, истиче Абшенас и пита се шта они који се сада гласно залажу за свргавање власти у Исламској републици нуде у замену?
Ирански колумниста за Спутњик истиче да је Ајатолах Хамнеј својим деловањем довео до тога да светска јавност поима Иран као једну од најстабилнијих земаља региона. Међутим, према мишљењу једног дела стручњака за Блиски исток, управо је ригидни религиозни режим у Ирану један од разлога за бунт и искра која је натерала омладину на улице.
У том смислу Багдасаров каже да је у Ирану заиста присутно унутрашње незадовољство.
„Најпре би требало поменути да је становништво уморно од религиозног пуританства владајућег режима. То је чињеница која се не сме пренебрегнути. Народ би заиста желео да се муле врате у џамије и да се баве својим религиозним пословима а не политиком и управљањем државом. Омладина наравно жели више слобода, жели промене. Не чуди чињеница да је 90% учесника протеста управо омладина", констатује директор Центра за проучавање Блиског истока и Централне Азије.
Лидер Иранске револуционарне гарде генерал-мајор Мохамед Али Џафари је, према последњим информацијама, изјавио да сматра да су протести завршени без успеха по демонстранте. Он је додао да је број оних који су протестовали, њих петнаестак хиљада „безначајно мали" наспрам укупног броја становника Ирана.
Претходних дана је током демонстрација и протеста у градовима широм Ирана, према писањима локалних медија, живот изгубило 20 особа, а нешто мање од 500 особа је приведено.
