Ове године су пуне промена и сјајних догађаја — зато што пас не воли да седи на једном месту. Аутори хороскопа су уверени: свака година пса има своје опште црте, а историја има својство да се понавља.
Присећамо се значајних историјских догађаја у светској историји који су се догодили у години пса, почев од 1934. године. Испоставило се да су ове године доносиле много трагедија, али, на срећу, нису пролазиле и без позитивних догађаја.
Година 1934.
Долазак Хитлера на власт
Један од највећих зликоваца и злочинаца у историји човечанства дошао је на власт у Немачкој 1934. године. Његово име повезано је са најкрвавијим ратом у историји човечанства. По Хитлеровом наређењу извршени су бројни злочини против човечности, укључујући и геноцид и масовни холокауст у коме су нацисти уништавали различите етничке и друштвене групе, са посебним нагласком на Јевреје. Живот и сама Хитлерова владавина окончани су 30. априла 1945, након уласка совјетских трупа у Берлин. Према званичним подацима, након што је прво убио свог пса, Хитлер и његова супруга Ева Браун починили су самоубиство.
Година 1946.
Почетак Хладног рата
Винстон Черчил, у то време већ бивши британски премијер, одржао је 5. марта 1946. године говор на Вестминстер колеџу у Фултону, САД.
Тада је, по први пут, искористио термин „гвоздена завеса“, који је чврсто уткан у историју када се ради о односима Запада и СССР-а. Черчил је комунизам назвао крвавим и веома опасним режимом, за разлику од либералних влада западних земаља, и изјавио да се у СССР-у крше елементарна људска права.
Од овог говора до 1991. године, СССР и западне земље, углавном САД, биле су у стању Хладног рата. Трка у наоружању и оштра идеолошка и политичка конфронтација настављене су све док Михаил Горбачов није дошао на власт у СССР-у 1985. године и започео перстројку. Формално, Хладни рат се завршио након пада Берлинског зида. Међутим, у данашње време многи историчари и политичари верују да Хладни рат између Русије и Сједињених Држава и даље траје.
Отварање прве седнице Генералне скупштине УН
Након завршетка Другог светског рата, 50 земаља, укључујући и СССР, Сједињене Државе, Француску и друге, створиле су Уједињене нације (УН) како би одржале мир и хармонију између земаља.
Шест месеци касније, 10. јануара 1946. године, представници свих земаља учесница састали су се први пут на седници Генералне скупштине УН (главно саветодавно тело). Совјетски Савез на овом састанку представио је млади дипломата Андреј Громико.
Први документ Генералне скупштине је резолуција која позива на мирно коришћење атомске енергије и забрану употребе нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење. Седница Генералне скупштине се још увек одржава једном годишње и везана је за доношење посебно важних одлука.
Година 1958.
Борис Пастернак добија Нобелову награду
Ово је једна од најпознатијих прича о снази и моћи совјетске цензуре. Године 1958. године, по препоруци познатог француског филозофа и писца Албера Камија, песник Борис Пастернак је номинован за Нобелову награду.
Пастернак је тако постао други човек са простора СССР-а који је постао нобеловац, након што је Нобелов комитет награду доделио писцу Ивану Буњину.
Свој најпознатији прозни рад писао је 10 година — од 1945. до 1955. године. „Доктор Живаго“ — историја живота руске интелигенције у позадини тешких историјских промена од почетка двадесетог века до Великог отаџбинског рата. Код куће, у Совјетском Савезу, Пастернаков роман био је изузетно непријатељски дочекан. Први пут је објављен 1957. године у Италији.
Одмах након доделе награде Пастернаку, у СССР-у је почео директан и бескомпромисни прогон песника. Био је прогнан из Савеза писаца СССР-а, сви водећи критичари прогласили су роман средњом пропагандом. Међу обичним људима, песниково прогањање названо је „Нисам читао, али сам осудио!“. Као што је познато, већина оних који су понижавали Пастернака чак нису ни читали роман.
Као резултат свега, исте 1958. године Борис Пастернак се добровољно одрекао Нобелове награде. Остао је код куће, није ухапшен ни депортован из земље, што је више пута предлагано. Можда је ово тешко време за песника управо и проузроковало његову болест — две године касније, 1960. године, Пастернак је умро од рака плућа.
Појава награде „Греми“
Америчка асоцијација за аудио-продукцију 14. марта 1958. године установила је „Греми“, награду за посебна музичка достигнућа. У ствари, „Греми“ се може назвати „музичким Оскаром“.
До сада је „Греми“ награда додељивана једном годишње најистакнутијим музичарима у 78 категорија и 30 музичких жанрова (од класичне музике до репа). Међу номинацијама су и оне за „Најбољи блуз албум“, „Најбољег џез певача“, „Најбољи концертни шоу“.
Најпознатији добитници награде „Греми“ су Мајкл Џексон, Барбара Стрејсенд, Бјонсе и други.
Година 1970.
Александар Солжењицин добија Нобелову награду
Познати руски писац Александар Солжењицин „за природну моћ подстакнуту традицијом велике руске литературе“ 1970. године добио је Нобелову награду за књижевност. До тада, током десет претходних година, писац је био „обрађиван“ у КГБ-у због антисовјетске пропаганде.
Бивши школски учитељ, ветеран рата и затвореник Гулага, Александар Исајевич постао је познат у СССР-у 1956. године због своје приче „Један дан Ивана Денисовича“.
Међутим, 1964. године Хрушчов је пензионисан, а тренд дестаљинизације брзо је престао. Солжењицин није био потребан совјетским властима. Због тога је 1974. године писац био принуђен да емигрира. Иначе, Солжењицин се вратио у домовину такође у години пса — 1994.
Појава „Боинга 747“
Обрт у историји светске цивилне авијације. Први интерконтинентални путнички авион на свету „Боинг 747“ је направљен у Сједињеним Државама. Од момента његовог појављивања све до 2005. године, „Боинг 747“ је био највећи, најтежи и најпродаванији путнички авион.
До данашњег дана он остаје један од најпопуларнијих модела авиона. Годишње се из целог света прими поруџбина за хиљаде копија „Боинга 747“.
Година 1982.
Смрт Леонида Брежњева
Након дуге владавине 10. новембра 1982. године умро је генерални секретар Централног комитета КПСС-а Леонид Брежњев. Био је на челу СССР-а 18 година, а Брежњев је у историји остао записан као најмирнији генерални секретар. Раст цена нафте и повећање државних прихода омогућили су да се део новца дистрибуира грађанима и повећа ниво њиховог благостања.
Његово време ће бити запамћено као период без ратова и репресија, али са процватом корупције и бескрајним бројем анегдота о совјетској моћи.
Андреј Тарковски заувек напустио СССР
У марту 1982. чувени совјетски редитељ Андреј Тарковски потписује са италијанским колегама уговор о снимању филма „Носталгија“. Тарковски одмах након тога одлази у Италију.
Претпостављало се да ће се ускоро вратити у домовину, али како се касније показало, рад на филму био је само формални разлог за одлазак Тарковског у иностранство. Разлог емиграције, према његовим речима, био је прогон његовог рада и њега лично у СССР-у. Тарковски је 1984. године коначно одлучио да се неће вратити кући. Сви његови радови у домовини били су забрањени за приказивање.
Годину дана касније, дијагностификован му је рак плућа. Велики редитељ је 1986. године умро у Италији.
Рођендан смајлија
Професор Карнеги универзитета — Мелон у Питсбургу, Скот Фалман 19. септембра 1982. први је предложио низ карактера :-) (две тачке, цртица и затворена заграда) као симбол осмеха. Ово је означило почетак развоја графичких емотикона, без којих у савременом свету више не би била иста комуникација у инстант месинџерима.
Година 1994.
Почетак Првог чеченског рата
У децембру 1994. године руске савезне снаге ушле су на територију Чеченије како би угушиле устанак локалних паравојних формација. Чињеница је да су након распада Совјетског Савеза различите националне мањине на територији Чеченије желеле независност.
Чеченска Република Ичкерија проглашена је 1991. године. Руски председник Борис Јељцин потписао је 11. децембра 1994. године уредбу о увођењу војних снага у Чеченију како би се увео ред.
Први чеченски рат је заједничко име за све борбе вођене у тим годинама. Конфликт у Чеченији трајао је све до 2000. године (после Првог почео је и Други чеченски рат). Као резултат тога, страдало је више десетина хиљада цивила, војника, полицајаца, новинара и политичара.
Година 2006.
Погубљење Садама Хусеина
Неколико минута пре почетка великог муслиманског празника Курбан-Бајрама у Ираку је 30. децембра 2006. године погубљен један од најконтроверзнијих владара 20. века, Садам Хусеин.
Хусеин је био председник Ирака од 1979. до 2003. године. Увек је мрзео Америку, а то је била и земља која је и пресудно утицала на његов крајњи неуспех. По наређењу америчког председника Џорџа В. Буша Млађег 2003. године америчка војска је ушла у Ирак. Главни разлози су били „Хусеинова подршка међународним терористима и производња оружја за масовно уништење на територији Ирака“. Важно је напоменути да су само неколико година касније оба разлога оповргли и одбацили сами Американци.
Познато је и да је конкретно за случај Садама Хусеина у Ираку поновно успостављена смртна казна која је укинута неколико година раније.
Креирање „руског Фејсбука“ — настала друштвена мрежа „Вконтакте“
Година пса 2006. није прошла без позитивних догађаја. Програмер из Санкт Петербурга Павел Дуров створио је најпопуларнију и тренутно највећу друштвену мрежу у Русији — „ВКонтакте“.
„Руски Фејсбук“ 2017. године броји скоро пола милијарде регистрованих корисника. На друштвеној мрежи „ВКонтакте“ можете размењивати фотографије, видео-записе и друге информације, слушати музику и емитовати преносе уживо.
