Филм „Легенда о Коловрату“, ново дело руске кинематографије, које је у тој земљи погледало преко пет милиона људи, премијерно је приказан у Србији. Пројекцији филма, који доноси причу о легендарној борби из руске историје у којој 17 неустрашивих ратника брани своју земљу од хиљада војника, присуствовао је велики број угледних личности из јавног живота, као и амбасадор Русије Александар Чепурин са својом породицом. Након премијере у биоскопу „Синеплекс Ушће“ у више него позитивној атмосфери одржана је велика коктел журка за бројне еминентне званице. Главни глумац овог остварења Иља Малаков стрпљиво је стајао пуна два сата на црвеном тепиху и фотографисао се са обожаватељима из Србије. Након тога Спутњик је са њим разговарао о спремању лика Коловрата, односом са великаном руског глумишта Сергејем Безруковим, као и о његовом виђењу данашњег света.
Добродошли у Србију, драго нам је да сте ту. За почетак да Вас питам зашто нисте довели и председника Путина на премијеру филма у Београду? Чујем да је одушевљен филмом…
— Нисам довео Владимира Владимировича Путина зато што вероватно има неке послове, али надам се да ћемо следећи пут доћи заједно.
Какав је био осећај седети поред председника и гледати оно на чему сте радили толико дуго… Да ли сте имали трему?
— Наравно да сам имао велику, велику трему. Путин је један врло коректан човек, чак и да му се није допао филм он то не би директно рекао. Заправо је његов одзив био јако позитиван, а мени су се све време, док сам седео поред њега, знојили дланови од узбуђења.
Да ли су се утисци слегли после московске премијере? Какав је осећај за младог глумца када стекне вртоглаву популарност преко ноћи? Претпостављам да сте претрпани новим понудама…
— Ја имам свој посао, радим у позоришту и сада се спремам за главну улогу фудбалера у једној серији. И нисам од оних који могу да раде паралелно више ствари. Не знам како моје колеге успевају да снимају по пет пројеката у исто време, вероватно су велики професионалци. За сада сам задовољан оним што тренутно имам и што радим.
Како је руска публика реаговала на овај пројекат? Снимају ли се у Русији филмови попут овог? Или сте унели нешто ново на вашу биоскопску сцену?
— У принципу јесте ново. Раније је нешто слично снимано, снимани су блокбастери, али у техничком смислу први пут је нешто овако рађено зато што је комплетан филм снимљен у студију на зеленом екрану. Тога није било. Глобално је јако добро прихваћен, тако да се надам да ће се наша кинематографија одвијати даље у том правцу.
Највећа прекретница у Вашој каријери био је сусрет са Сергејом Безруковим. Колико сте од њега научили о глуми?
— Наравно, поносан сам на то што ми глумимо на истој сцени. Оно што је за мене најважније, што ми Безруков стално говори, јесте да сачувам „ово дечје и ову чистоту у мени и широм отворене очи које се цакле“. У „Коловрату“ сам мало намргођен, али, како он каже, тежим да сачувам ту отвореност и дете у себи.
Рођени сте у Рјазању одакле потиче и лик који тумачите у филму. Да ли је то случајност? Колико сте били упознати са историјом тог места из 13. века?
— Нико није знао да сам ја из Рјазања. Тек када сам добио улогу, на првој костимској проби, редитељ ме је успут питао: „Је л‘ истина да си ти из Рјазања? Аха, добро“. А наравно да сам знао за ту причу зато што је моја бака, која је учитељица руског језика, својевремено радила у библиотеци, па сам знао пуно ствари. Ово је била случајност, а заправо мислим да је то судбина.
Напорно сте радили на креирању Коловрата. Сигурно су биле тешке физичке и менталне припреме. Шта Вам је било најзахтевније? Мачевање, борба, јахање, глума испред тзв. зеленог екрана, када морате да импровизујете да учествујете у догађају?
— Не толико сама борба и битке, тежи су ми били дијалози са партнерима на зеленом екрану. Не стидим се и не плашим се то да кажем, да сам на почетку био престрављен, све ми је то било тешко. Али пошто је цела екипа око мене радила као једна целина, јако су ми помагали, онда сам се опустио и превазишао страх.
Истакли сте да се пре прве аудиције нисте осећали самоуверено. Која је била прекретница, тренутак, када сте знали да је то то, да је улога Ваша?
Мислим да се то десило у тренутку када су ме трећи пут позвали, када су ми залепили браду и обукли ме, и када сам пробао сцену са својом партнерком. Онда сам по очима редитеља закључио да сам му занимљив и да би могло да се деси да прођем, али нисам могао тачно да знам пошто је било још много проба пре него што сам добио улогу. У филму постоје два женска лида — Настја и Лада. Настју су одмах изабрали, а за лик Ладе су се бориле многе, многе глумице. Има сцена где је ја давим. Ја сам давио не знам колико жена и већ сам се уморио од тог дављена.
Значи она која је издржала је победила?
— Ха, ха, ха! Да!
Да ли данашњем свету фали људских вредности које су постојале у давним временима?
— У данашње време смо много више затворени. То је из неких наших страхова, а онда су се појавиле све ове модерне технологије, тако да ми ређе испољавамо неке емоције. Оне постоје, али смо ми просто стегнути. Ја сматрам да ће поново доћи време када ће сви опет изаћи на улицу са осмехом на лицу.
Која је порука филма? Шта публика може да научи из њега?
— Мислим да је основа филма коју људи треба да науче, пре свега дечаци од 12, 13, 14 година — патриотизам, да умеју да одбране и заштите своју домовину, своју породицу, своје ближње. Јер јунак није онај који је највећи, већ онај који признаје да се плаши. А без обзира на то што се плаши он иде у борбу.
За крај Вам се захваљујем што сте издвојили време за Спутњик и да Вас питам да ли ће Путин сигурно доћи на вашу следећу премијеру овде?
— Ха, ха, ха, даћу све од себе!
