На Бадњи дан завршава се вишедневни божићни пост и он се сматра најстрожим даном. Црква је од давнина, већ у 4. веку, прописала како се прославља дан уочи рођења Христовог.
Уочи Божића, многи верници уопште не једу храну или једу само једном дневно, након литургије, иако је потпуно уздржавање од хране на Бадњи дан углавном монашка традиција.
На Бадњи дан је у стара времена требало да се кува сочиво или кољиво, које се неколико сати кува од зрна пшенице или јечма са додатком меда и орашастих плодова.
У основи овог обичаја је древна пракса када су људи, који су се припремали за крштење на Божић, након крштења јели мед — симбол сласти духовних дарова.
Богослужење у цркви тог дана посебно је дуго и потпуно посвећено предстојећем празнику. На крају литургије се из олтара свечано износи божићна свећа — симбол Витлејемске звезде, која је обавестила свет о рођењу Спаситеља, и сви свештеници у храму заједно испред ње певају тропар Рождества Христовог.
Богослужба за дан уочи Божића почиње у 10 часова, а у ноћ 7. јануара патријарх Руске православне цркве ће, према традицији, предводити службу за рождество Христово у Храму Христа Спаситеља.