Британски истраживачи су израчунали да би човечанство нестало са лица планете за само три године ако би сва храна била уклоњена са Земље. У том случају, наша популација би прибегла канибализму.
„На Земљи тренутно има 7,6 милијарди људи. У овом раду представљамо хипотетичку ситуацију у којој је сва храна уклоњена са површине Земље, а људи су прибегли канибализму у покушају да преживе. Људска раса би могла опстати само ако би јела људско месо“, написала је Холи Грејм са Одсека за физику и астрономију Универзитета у Лестеру.
У последњих неколико година научници су открили доказе који указују на то да су древни становници Европе можда јели људско месо. Прошле године, палеонтолози су дошли до интересантног открића у пећини Белгије. Делови неандерталских костију које су пронашли, имали су знаке ударања и кидања меса са костију.
Ово откриће је веома спорно, јер многи истраживачи сматрају да такве ознаке могу бити резултат церемоније сахране.
Биолози истовремено истичу да у погледу квалитета исхране канибализам не би био повољан, јер људско месо није богато калоријама као, на пример, месо мамута или било које друге велике животиње. Због тога, канибали би постепено изумрли.
Грејмова и њене колеге израчунале су да постоји готово 126.000 калорија јестивих делова тела одрасле особе. На основу ових прорачуна, истраживачи сматрају да једно људско тело може да нахрани 50 људи дневно. Због тога би популација на Земљи могла да се умањи до 50 пута у односу на претходни дан.
„У овом моделу нисмо узели у обзир логистику ситуације и претпоставили смо да су јестиви делови тела подељени једнако међу свима који су остали на Земљи, као и да ће људи бити груписани заједно на једном месту када се број становника смањи“, објашњавају аутори студије.
Према истраживању, било би потребно 1.148,9 дана (3,1 године) да преостане само једна особа без хране. У овој хипотетичкој ситуацији већина становништва би нестала у првих 200 дана, након чега би глобална популација била једнака оној из средине 18. или почетка 19. века.
„Такође смо претпоставили да се сва храна подједнако дели. Ако се уместо тога мали број људи окупи и сачува све остале, они би потенцијално могли да трају деценијама“, наводи се у чланку.
