У свом првом овогодишњем твиту амерички председник Доналд Трамп оштро је напао једног од најближих азијских савезника у борби против тероризма — Пакистан.
Оптужујући пакистанске власти да пружају уточиште терористима, које америчка војска, како је Трамп написао, јури по Авганистану, амерички председник је констатовао да је његова земља „глупо“ поклонила Пакистану више од 33 милијарде долара током последњих 15 година, а да је заузврат добила само лажи и обмане.
„Доста је било!“, закључио је Трамп.
На то је одговорио пакистански министар спољних послова Каваја Асиф, такође путем Твитера, да је његова земља већ одавно рекла Америци „Доста је било!“, и да речи америчког председника стога немају никаквог значаја. Асиф је такође најавио да је његова земља спремна да оправда сваки цент добијен из САД.
Овај Трампов твит био је само увод у даљи развој ситуације јер је прошлог четвртка амерички државни секретар Рекс Тилерсон изјавио да САД обустављају већи део војне помоћи Пакистану све док Исламабад не предузме мере против оружаних група које, како је Тилерсон рекао, дестабилизују регион и боре се против америчког особља.
Пакистанско министарство спољних послова саопштило је да је ова земља у борби против тероризма потрошила око 120 милијарди долара, већином својих средстава, док су из Стејт департмента стигле вести да је Пакистан стављен на листу земаља које су починиле тешке повреде верских слобода.
Председников твит и мере Стејт департмента наишли су на критике и оправдавање, у зависности од тога како аналитичари гледају на ствар.
Ноћна мора Вашингтона је да терористи могу да се домогну пакистанског нуклеарног арсенала, пише у часопису „Форин полиси“ аналитичарка Кристина Фер.
„Америка и њени савезници су с правом забринути да свака нестабилност у Пакистану може да доведе до тога да терористима у руке падне пакистанска нуклеарна технологија, материјал за фисију или неки нуклеарни уређај“, пише Ферова, правдајући одлуку Вашингтона.
Са друге стране, позната индијска новинарка Барка Дут, у ауторком тексту за „Вашингтон пост“, пише да укидање америчке помоћи неће променити ситуацију у Пакистану.
Пакистанска „дубока држава“, коју контролишу војска и тајне службе, користи тероризам за асиметрично ратовање у Авганистану и против Индије, сматра Дутова.
„Пакистан опстаје у самозадовољном веровању да ће се, када представа буде завршена (мисли на укидање новчане помоћи), Америка коначно окренути рашчишћавању полузавршеног нереда у Авганистану. Задржавање нешто долара сваких неколико година су само плитки резови, док је оно што је заиста потребно озбиљан хируршки захват на системској подршци тероризму у Пакистану“, пише Дутова.
Аналитичарка телевизије Си Ен Ен, Саманта Виноград, подсећа на, како каже, слабе резултате досадашње Трампове „твит дипломатије“, као и на то да је пре неколико недеља Трамп похвалио Пакистан због тога што је та држава почела да поштује САД.
„Неусклађеност политике према Пакистану делује против наших интереса јер подрива моћ нашег хипотетичког штапа и сладак укус наше хипотетичке шаргарепе. Недоследност председникове анализе ситуације у Пакистану је запањујућа, али не и неочекивана, у светлу његових погледа на друге земље, као што је Кина“, каже Виноградова.
Досад је Пакистан успешно играо своју улогу, успевши да колико-толико задржи стабилност у многонационалној земљи са великим социјалним разликама.
Истовремено у савезништву са Кином и САД, Пакистан је био са једне стране америчка база за обуку и снабдевање авганистанских муџахедина, који су се борили против СССР-а и авганистанских комуниста, а са друге стране кинески савезник у борби против Индије.
Не треба заборавити да је Пакистан и база за талибане, заклете америчке противнике, чије се активности на северу земље толеришу.
То од Пакистана чини земљу која седи не на две, него на три столице, а, по свему судећи, Доналд Трамп је изричит у захтеву да се Пакистан определи и одрекне макар једне од њих — оне које подржава исламске екстремисте.
Пакистан је, а то се може наслутити из ставова министра Асифа, више рад да се одрекне америчке новчане помоћи, него да, прогонећи екстремисте, ризикује да упадне у нестабилност која би могла скупо да га кошта (на пример губитка Кашмира, а можда и да га доведе до нестанка).
Стога ће бити занимљиво пратити даљи развој ситуације у пакистанско-америчким односима. Једно је сигурно — америчко присуство у Авганистану немогуће је без подршке Пакистана, док Пакистан без америчке подршке постаје исувише рањив.
