Да ли ће случај „Обреновац“ означити почетак великог спремања када је у питању одлагање отпада, посебно оног опасног у Србији. Стручњак за ту област, руководилац службе за циркуларну економију у Привредној комори Србије, Синиша Митровић, сматра да сада не смемо испустити прилику да ремонтујемо цео систем и уведемо ред, али и да је последњи тренутак да Србија снажно погура процес изградње модерног постројења за третман опасног отпада.
Иако се по речима надлежних узорци опасног отпада који је крајем децембра пронађен на две локације код Обреновца још анализирају и прикупљају докази о томе како је он доспео на то подручје, за Митровића нема дилеме да је по среди криминализација целог процеса одлагања отпада који је регулисан прописима.
Јавност, поготово она у околини Обреновца, и даље живи у страху од када је последњих дана децембра, по саопштењу Министарства заштите животне средине, пронађено више од двадесет тона противзаконито закопаног опасног отпада. Основане сумње да је реч о високотоксичном и канцерогеном отпаду који може да изазове озбиљне последице по животну средину, здравље и безбедност људи, још нису дефинитивно потврђене пошто је анализа узорака у току. Испитује се и вода у локалним бунарима, али и власник земљишта где су одлагана бурад са тим отпадом.
То што је он одмах притворен и што је министар Горан Триван најавио да нико у ланцу неће остати некажњен, сигурно није отклонило бригу, поготово житеља села Вукићевице и Великог поља, који се питају да ли им је због вишегодишњег живота са отровом у комшилуку угрожено здравље.
Митровић сматра да овај случај мора да буде почетак једног великог процеса промена у Србији како би она коначно добила постројења за третман опасног отпада. Јер јавност је, напомиње он за Спутњик, 17 година хушкана управо да је такво постројење оно што је проблематично за грађане.
„Не постоји земља која може да функционише без стратешког постројења за уклањање опасног отпада. Извоз јесте краткорочна опција, али је то врло скупо за нашу индустрију и у овом тренутку је Србија, која уз то има интерес да привлачи стране инвестиције, одговорна за стварање инфраструктуре за отклањање опасног отпада који није никакав баук“, истиче Митровић.
Предочио је да би они који се противе том постројењу требало да знају да од њега више диоксина у ваздуху остави један новогодишњи ватромет.
Зато истиче да Обреновац мора да буде само почетак великог спремања. Када похраните опасан отпад шест километара од реке Саве, од изворишта пијаће воде за град Београд, несумњиво је реч о озбиљној кризној ситуацији и претњи еколошкој безбедности, истиче Митровић, оценивши да сви актери из тог случаја морају да извуку поуке.
Он очекује да буде проверена одрживост целог система, кредибилитет свих дозвола, указујући и на одговорност оних чији је отпад незаконито одлаган.
На питање да ли је сада одлагање отпада прописима прецизно регулисано, он истиче да су процедуре апсолутно прописане.
„Овде се ради о криминализацији целог процеса, слободно могу да кажем о екотерористричком чину који је проблематичан и у смислу онога ко је дао отпад“, истиче руководилац службе за циркуларну економију у ПКС.
Он је објаснио да је за управљање отпадом у Србији неопходно да поседујете дозволу коју вам издаје надлежни републички или покрајински орган задужен за проблематику опасног отпад.
„Да бисте могли да управљате тим отпадом морате за то да имате и компанију и инфраструктуру и опрему и обучено људство за такву врсту услуге“, прецизира Митровић. Он није прескочио ни одговорност онога ко је предао тај отпад, објаснивши да по закону он мора да преда отпад овлашћеном оператеру, али и мора да зна шта је потом са њим урађено.
На питање колико фирми у Србији сада има лиценцу да се бави управљањем отпадом, Митровић каже да их је, према регистру издатих дозвола, око 640. Од тога опасним отпадом се бави 15 до 25 компанија.
„Оно што заговара ПКС је увођење реда у процес управљања компанијама које имају статус оператера за опасан отпад. Ми тражимо високе банкарске гаранције, висока осигурања за онога ко се бави опасним отпадом. Не можете ви да оснујете компанију, лагерујете опасан отпад код себе, ликвидирате то у некаквом стечајном поступку и оставите држави да брине о томе“, објашњава он.
По његовом мишљењу, сада је прилика да ремонтујемо цео систем и уведемо ред, односно јасно лиценцирамо компаније које се тиме баве.
„На држави је да уреди цео тај процес и уверен сам да ће Министарство убрзо реаговати и већ у идућем кварталу направити ред међу компанијама“, истакао је стручњак за ову област у ПКС.
Процене су да је догађај у околини Обреновца, иако је дошао у време претпразничног расположења, ипак снажно подигао активност цивилног сектора, пословних удружења и државних служби, који су, каже Митровић, схватили да је последњи тренутак да Србија снажно погура процес изградње модерног постројења за третман опасног отпада, по моделу јавно-приватног партнерства.
Тако су, напомиње, већ стигле информације да је еколошки покрет у Врбасу покренуо кривичну пријаву због бацања отпада у врбаски канал. По систему домино-ефекта почеле су, каже, да се откривају и друге локације, што указује да цео систем није био довољно утегнут и контролисан.
Стручњак за ову област напомиње да Србија годишње генерише око 60.000 до 80.000 тона опасног отпада.
„Србија нема депонију индустријског отпада, Србија нема центар за физичко-хемијски третман опасног отпада и Србија не може да плаћа од 1,5 евра до 3 евра по килограму за збрињавање отпада у иностранству, посебно у западној Европи. Одговорност је и ПКС и државних органа да омогуће да се отпад на територији Србије збрињава на адекватан начин“, каже Митровић за Спутњик.
