Огањ и бес великог детета Америке: Ко је то ментално нестабилaн у Белој кући

Јуче је обрадовао публику кратким, али веома карактеристичним твитом у ком је поново хвалио самог себе. Амерички председник је написао: „Током живота, два моја главна квалитета била су ментална стабилност, и, рекао бих, памет. Прешао сам пут од веома успешног бизнисмена и телевизијске звезде до председника САД. Не сматрам себе интелигентним човеком, већ генијем, и то правим генијем!“

​У исто време, дописник Си-Ен-Ена је рафално испитивао државног секретара Рекса Тилерсона о „менталним способностима“ америчког председника. Шеф америчке дипломатије развејао је све сумње у Трампову разборитост следећим речима: „Никада нисам доводио у питање његове менталне способности нити имам разлога да их преиспитујем или да у њих сумњам“.

Одакле се, уопште, појавила прича о менталној нестабилности Доналда Трампа и откуд претпоставке о психичком стању америчког лидера које су чак и неки високи званичници Стејт департмента морали да оповргавају? Можда је ствар управо у томе што је у САД почела продаја контроверзне књиге новинара Мајкла Волфа „Огањ и бес: У Трамповој Белој кући“.

Садржај књиге је веома занимљив, а акценат је на вишеструкој личности америчког лидера — његовој спонтаности, непредвидљивости, нестрпљивости и потреби да увек и одмах добије оно што жели. 

Слика коју је „насликао“ Волф тешко да може да изазове било какве симпатије. Трамп је интересантан човек који делује импулсивно а не у складу са неком промишљеном стратегијом, у многим ситуацијама се понаша као велико дете, увек може да изазове осмех својом екстраваганцијом, али позиција лидера најмоћније земље на свету јасно претпоставља присуство неких других квалитета.

Волф детаљно описује интриге и хаос у администрацији америчког председника, а све је засновано на преко 200 интервјуа које је амерички председник дао.

Трамп је био бесан, окомио се на садржај књиге и окарактерисао је као „штиво пуно лажи“.

„Никада нисам дозволио улазак у Белу кућу аутору ове лажне књиге (чак сам га много пута и одбијао). Никада нисмо разговарали на било какве теме нити о књизи. Она је пуна лажи, неистинитих погледа и лажних извора. Погледајте само биографију и прошлост тог момка, и размислите да ли ће се са њим десити иста ствар као са безбрижним Стивом (реч је о Стиву Бенону, бившем Трамповом саветнику)“, написао је амерички председник на свом твитер профилу.

​Трампови адвокати покушали су да спрече појављивање „Огња и беса“ на рафовима књижара. Контактирали су издавачку кућу „Хенри Холт“ која је планирала да са дистрибуцијом књиге почне тек 9. јануара како би зауставили њену продају. Издавачка кућа реаговала је на веома необичан, мада предвидљив начин: продаја је почела пре планираног термина, а књига америчког новинара одмах је постала бестселер.

Штавише, Волф је успешно наставио са радом на формирању веома лошег имиџа јунака своје књиге. У одговору на изјаву Трампа да Волфа никада није упознао и да му апсолутно ништа није рекао, новинар је оптужио председника за лаж, која је, сасвим могуће, била ненамерна.
Другим речима, изгледа да Трамп, по Волфу, није баш увек у стању да схвати своје поступке на прави начин: „Наравно, разговарао сам са председником. Не знам да ли је он схватио да је то интервју или не, али то дефинитивно није био ’неформалан‘ разговор“, рекао је Волф на телевизијском каналу Ен-Би-Си тудеј.

Шта је, уопште, изазвало толико незадовољство председника САД у спорној књизи? У њој је Трамп представљен као груб човек који показује веома мало обзира у односима са својим рођацима. У „Огњу и бесу“ постоји, на пример, епизода која описује како Трамп исмева интелектуалне недостатке својих синова и зета Џареда Кушнера.

Волф чак открива и тајну његове чудне фризуре која изгледа смешно због чињенице да је резултат трансплантације и лоше употребе фарбе за косу.

„Трампова ћерка Иванка поверила се својим познаницима: ’Што се тиче боје косе, то је веома смешна прича, а тиче се препарата Just for Men. Што се дуже држи на коси, власи су све тамније. Али, због Доналдове нестрпљивости, коса добија такве наранџасте и жуте нијансе‘“, пише Мајкл Волф.

Тешко је рећи да ли ће ова књига донети нешто ново већ пољуљаној Трамповој репутацији. Посебан смисао за хумор америчког председника чији се ефекат не смањује међу пратиоцима његове странице на Твитеру, његов „луди“ темперамент и брзина којом се љути, лакоћа са којом додељује епитете новинарима и политичким противницима, и никакав проблем да Северној Кореји јавно и директно запрети нуклеарним оружјем — све скупа му је већ донело репутацију несмотреног и безобзирног политичара и екстравагантног ексцентрика који се врло често понаша детињасто.

Генерално гледано, оваква слика изгледа доста атрактивно јер у политици постоји врло мало простора за стварну људску природу, искреност и спонтаност. Са друге стране, ту је Макрон који изгледа као воштана фигура, без трунке емоција и људских реакција — и личи на некога чији се поступци, али и реакције, планирају неколико година унапред.

Најважније је, ипак, да та Трампова задивљујућа нестрпљивост остане само један од стилова његовог понашања који неће довести до непромишљених и опасних одлука у кризним ситуацијама.