За оне који желе да се отарасе „досадних“ кућних љубимаца, зоолошки вртови у Копенхагену и у Гивскуду спремни су да их преузму не би ли њима нахранили месождере попут лавова, тигрова, вукова и тасманијских ђавола.
Оне који желе да донирају коња, мораће да причекају три месеца због слабих капацитета замрзавања, док се мале животиње преузимају у краћем року. Тренутно, зоо-врт у Копенхагену добија пет до шест глодара (углавном зечева) месечно и увек су отворени за „животињске донације“.
„Добро је да (дивље) животиње имају разноврсну исхрану, да не једу само коњско месо или говедину. Уз то, добијају и крзно које им је занимљиво за жвакање, а црева глодара су изузетно здрава за њих“, изјавила је за данску ТВ2 Ен-Софи Елер, чувар животиња.
Зоолошки вртови нису само отворени за бесплатну храну, већ донаторима пружају и „психолошку подршку“. Родитељима чија су деца донирала љубимце саветује се да се уздрже од прича о „рају за зеке“. У духу данских зоо-вртова је да прикажу природу — природно, без покушаја да животињско царство идеализују као у Дизнијевим цртаћима. Зато бивши власници имају могућност да присуствују погубљењима својих љубимаца из прве руке.
„Људи су потресени, тако да проводимо пуно времена да им објаснимо шта ће се десити. Мислим да би људи више волели да њихови љубимци скончају узвишеније од закопавања или кремирања“, додала је Ен-Софи Елер.
Иако се сматра да су предатори срећнији када добију веће животиње, зоо-вртови прихватају само мање љубимце, углавном глодаре.
„Глодари су природни плен предатора. Храњење псима и мачкама било би неетично, зато што они нису природна храна предатора“, додала је она.
У зоолошком врту Гивскуд ова пракса је релативно нова и изазвана је све већим бројем питања која су постављали власници који су желели да се „ослободе“ својих љубимаца.
„Не нудимо начин људима да убију своје љубимце. Чинимо то јер су нам потребне животиње. Кад људи дођу са својим зечевима, наше је да их уклонимо. Не желимо то да скривамо од деце“, рекао је директор зоо-врта Ричард Остербале.
Дански зоолошки вртови претходно су изазвали међународне осуде због праксе убијања животиња које су сматрали „сувишним“ и „генетски инфериорним“, њиховим јавним комадањем и храњењем предатора остацима. Иако су бројни медведи, леопарди, тигрови и лавови последњих година на тај начин „жртвовани“, жирафа Маријус је постала главни симбол повратка људској окрутности над животињама.
