У извештају посвећеном руском утицају на изборе у другим земљама, демократе позивају администрацију Доналда Трампа да страно мешање у изборе третира као националну кризу, да формира агенцију која би координисала одговор на мешање и успостави нову врсту санкција за кажњавање одговорних.
У тексту на 200 страница, чију је израду наложио сенатор Бен Кардин после Трампове победе, детаљно се описују „готово две деценије“ руских напора да утичу на изборе у Европи, а Трамп се критикује што је мало учинио да се то реши.
Демократе у препорукама, између осталог, наводе да је потребно градити демократске институције у земљама које су најподложније мешању у изборе и основати организацију сличну Националном центру за борбу против тероризма која би координисала америчку реакцију на то мешање.
Међу разматраним земљама нашла се и Србија.
„Злоћудни утицај Русије у Србији манифестује се кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа“, указују демократски сенатори. Наводи се и да је, према подацима Стејт департмента, у Србији знатно повећан број невладиних организација и медија са проруским ставом.
Србија је, како истичу, важна земља региона, с обзиром на њену централну географску позицију и компликовану историју током распада Југославије.
Док њени лидери настоје да делају у изазовном политичком окружењу, нема сумње да је Србија суочена са притиском док покушава да „седи на две столице“, износи се у делу извештаја посвећеном Србији, уз напомену да ће „без значајније одбране“ руска пропаганда наставити да утиче на јавно мњење Србије.
Америчка помоћ Србији, како наводе демократе, константно опада и док је у фискалној 2014. години износила 22,9 милиона долара, Трампова администрација је за фискалну 2018. годину тражила само 12,1 милион долара.
Међутим, у светлу значајног повећања које је одобрено у оквиру закона о супротстављању америчким непријатељима путем санкција из 2017. године, мисије УСАИД-а широм региона треба да се преоријентишу и да се робуснијим напорима супротставе „злоћудном утицају Русије“ кроз, између осталог, јачање демократских институција и њихове способности да се супротставе дезинформацијама.
„САД, такође, треба да подрже напоре Србије да буде енергетски независнија и да раде са Европском унијом на обухватним напорима широм региона“, наводи се у извештају.
Демократе сматрају и да је земљама попут Србије, поред помоћи, потребно и доследније америчко дипломатско ангажовање и упозоравају да амерички функционери треба чешће да посећују Србију.
„Руски ангажовање са руководством Србије је у оштром контрасту са америчким. Председник Вучић се срео са председником Путином најмање 12 пута од 2012. године, док је последњи амерички председник који је посетио Београд био Џими Картер 1980. године“, наводи се у извештају.
Демократе зато сматрају да би амерички функционери, укључујући чланове Конгреса требало редовно да путују у регион и да примају високе госте у Вашингтону.
„САД треба да пошаљу јасну поруку да су се вратиле и да су спремне да сарађују за земљама и савезницима широм Европе како би се одбраниле од злоћудног утицаја и помогле тим земљама да доврше процес интеграције“, пише у извештају.
Како се, такође, оцењује, „штетан утицај“ Русије, који је дуго присутан у Црној Гори, интензивиран је 2016. године да би се омели напори земље да постане чланица НАТО-а.
Танјуг
