У извештају названом „Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Последице по националну безбедност САД“, наводи се да је након учлањења Црне Горе у НАТО мање вероватно да ће Русија према Црној Гори користити грубу и отворено насилну тактику.
„Али Москва би могла да настави да притиска и утиче на сличан начин као што је то виђено у Бугарској. Међународна заједница не сме да спава на ловорикама сада када је Црна Гора чланица НАТО-а, већ треба да активно помогне влади да ојача своју одбрану против ’меке моћи‘ којом располаже Русија“, наводи се у извештају.
У извештају који је припремљен за Одбор за међународне односе америчког Сената стоји да је „малигни“ утицај Русије у Црној Гори присутан већ дуже време, али да је интензивиран 2016. са циљем да се спријечи улазак у НАТО, да је укључивао пропаганду, финансирање НВО и политичких партија и да је кулминирао наводним покушајем Русије да збаци власт на парламентарним изборима 2016.
„Русија је отпочела пропагандну кампању која је укључивала подршку проруским партијама и стварању анти-НАТО група у цивилном друштву. ДФ, политичка партија за коју се вјерује да је добила милионе долара из Русије, од маргиналне је постала главна опозициона партија“, стоји у извештају.
Железњак радио са ДФ-ом, новац добила НВО „Не у НАТО, не у рат“
У документу се наводи и да је бивши заменик председника руске Думе, Сергеј Железњак наводно путовао у Црну Гору како би радио са члановима ДФ-а.
„ДФ је био веома активан током дебате о НАТО-у, која је некада резултирала насиљем. На пример, активисти ДФ-а су стајали иза демонстрација у октобру 2015. које су водиле до сукоба са полицијом“, наводи се, између осталог, у извештају.
Додаје се да је пропаганда ишла преко Спутњика и проруског портала ИН4С, те да је Русија наводно давала ресурсе НВО „Не у рат, не у НАТО“ и „Покрету за неутралност“, наводи се у документу који ће се наћи пред одбором Сената.
