Да би се успешно супротставио Москви Лондон не треба да ставља улог на наоружање, него на методе заштите од „новца, пропаганде и хакера Кремља“, наводи лист.
„Деценијама је Британија покушавала да се усклади с Америком у војној сфери, ако не у погледу количине, онда у погледу квалитета. Шта год да су САД започињале, ми смо били спремни да им помогнемо, у свему, од специјалних јединица до нуклеарног оружја“, пише новинар „Тајмса“ Едвард Лукас.
Он додаје да повећање расхода на одбрамбене уговоре и слаба фунта данас воде рискантним последицама за британску економију. То прети британском буџету дефицитом од 20 милијарди фунти.
Према мишљењу научног сарадника Краљевског уједињеног института за одбрамбена истраживања Велике Британије, Лондон има две варијанте.
Прва варијанта је да се сачувају „глобални статус“ и способност да се воде ратови заједно са САД против „слабијих и сиромашнијих земаља“. То значи да ће британска флота бити „потпуно заузета заштитом два америчка носача авиона“, а Британци ће сачувати своје симболично присуство“ у Естонији. То је у складу с ликом „глобалне Британије“, наводи аутор текста.
Друга варијанта је да Велика Британија одустане од „глобалних амбиција“ и да се концентрише на „исправну самозаштиту и заштиту савезника Британије од Русије“, пише Лукас, који ту варијанту сматра погоднијом.
То значи смањење флоте и армије и њихово боље наоружавање. Главни циљ војно-морнаричких снага треба да постане борба против руских подморница. Носачи авиона ће постати „непотребни“ и моћи ће да се предају на коришћење САД.
„Неки ће ово сматрати националним понижењем и замком. То ће бити крај двестогодишње британске империјалистичке историје и повезаће Лондон са суседима на континенту“, наводи аутор текста.
Још компликованије питање тиче се националне безбедности.
„Тенкови нас или наше савезнике неће заштити од новца, пропаганде и мешања Кремља, као ни од инвазије хакера на нашу инфраструктуру или економију“, наглашава Лукас.
Самоодбрана од „претњи нове генерације“ захтева дубоку анализу „слабости које Русија умешно експлоатише“.
Та самоодбрана подразумева и координацију националних и међународних напора у „размерама непознатим од времена Хладног рата“.
„То ће бити скупље, али то ће, вероватно, бити разумније трошење новца, него куповина скупог наоружања или стварање армије великих размера чије је редове тешко попунити“, закључује аутор „Тајмса“.
