Македонски парламент усвојио је синоћ Закон о двојезичности, чиме је албански језик, који је до сада био равноправан са македонским само у срединама где су Албанци били већина, постао равноправан на целој територији ове државе.
Овим је испуњен први и главни захтев Албанаца изнет у такозваној „тиранској платформи“ која је била услов за формирање владе коју води Зоран Заев лидер СДСМ-а. За Закон је гласало 69, од 120 посланика, а посланици ВМРО-ДПМНЕ нису гласали јер бојкотују парламент. Закон би требало да „заживи“ у јуну ове године, а његова примена грађане Македоније кошта нешто више од два милиона евра.
Албански, заједно са македонским језиком, равноправно ће се користити у Собрању, што значи да ће председник законодавног дома (Собрања) Талат Џафери, који је Албанац по националности, добити законско право да седнице убудуће води на матерњем језику.
Двојезично ће функционисати и Влада Македоније, у писменој и усменој комуникацији, а Албански језик постаје службени и у свим органима државне власти, централним институцијама, јавним предузећима, агенцијама и дирекцијама. Паралелно са македонским, албански ће се користити у Управи за јавне приходе, Фонду за здравствено осигурање и Антикорупцијској комисији, али и у здравственим установама, затворима и другим институцијама, где ће бити именовани преводиоци. Надгледање спровођења овог Закона бавиће се Инспекторат, а спроводиће га Агенција за примену језика, која ће и давати услуге институцијама.
И док део Албанаца сматра да је ово само дословно испуњавање Охридског споразума из 2001. године, албанска опозиција на челу са „Бесом“, иако је подржала изгласавање овог закона у парламенту, ипак сматра да овај потез не значи изједначавање македонског и албанског језика.
Фадил Зендели, представник ове странке рекао је да овим Законом албански језик не унапређује у службени језик, већ да се само регулише његова употреба у државним институцијама. С друге стране, из опозиционог ВМРО—ДПМНЕ упозорено је да се овим законом крши Устав, али и да ће се њиме само продубити разлике међу грађанима, и да ће донети штету хомогености македонског друштва.
С обзиром да је председник Македоније још раније најавио да неће потписати овај закон, остаје дилема да ли ће он уопште моћи да се спроведе.
Бранко Ђорђевски, политиколог из Скопља, каже да председник Македоније не може ни на који начин да спречи да нови закон ступи на снагу.
„Председник сигурно неће пописати закон, али по нашем Уставу, он може једном да врати закон парламенту, односно да одбије да га потпише, али ако закон опет добије већину у парламенту, он мора да стави свој потпис на њега без обзира шта о њему мислио“, објашњава Ђорђевски.
Многи овај закон оцењују као увод у федерализацију Македоније, односно цепање на две федералне јединице — албанску и македонску. Ђорђевски ипак на ово не гледа тако црно, мада признаје да ово јесте мало тврђа форма федерализације Македоније у корист Албанаца у односу на Охридски споразум. Међутим, не мисли да ће до потпуне федерализације уопште и доћи.
Оно што Ђорђевског тренутно много више брине јесте чињеница да би Македонија какву знамо могла да „нестане“ до краја године.
„Више је него сигурно да ће Македонија ове године добити позив да се прикључи НАТО-у. То значи и да ће се решити проблем имена Македоније који је од 2006, када је Македонији од стране Грчке био блокиран због имена. Проблем је што нико од грађана Македоније не зна како ћемо се звати и да ли ћемо имати обавезу и да променимо назив државе и у унутрашњој употреби“, каже Ђорђевски.
Конфузија око промене имена Македоније уследила је незнатно пре усвајања овог закона када су албански медији објавили да су се Скопље и Атина коначно договорили око имена бивше југословенске републике и да ће оно бити „Република Нова Македонија“. Ову изјаву су демантовали грчки званичници, уз напомену да будуће име Македоније не може у себи да носи географску одредницу, али већ 17. јанура ће бити подржан нови круг преговора Атине и Скопља о имену Македоније и то у Њујорку, у присуству посредника УН.
