Током недавног боравка председника Србије Александра Вучића у Москви, у сенци вести о набавци шест нових хеликоптера Ми-17 остала је информација да је специјално за српског председника организована посета аеродрому „Внуково“.
Председник је обишао Уједињену авио-корпорацију и помно разгледао три „суперџета“ које су му показали домаћини, представници „Сухоја“, који је део ове велике породице произвођача ваздухоплова.
Уредник ваздухопловног портала „Танго сикс“ Петар Војиновић каже за Спутњик да је овим гестом руска страна још једном показала да је, без обзира на аранжмане о којима се преговара у области војне авијације, јако заинтересована за сарадњу са два цивилна клијента, „Ер Србијом“ и Авио-службом Владе Србије.
„Председнику је представљена такозвана ВИП верзија овог авиона који је опремљен за превоз важних личности, затим верзија овог авиона коју користи Министарство за ванредне ситуације, чувени МЧС, који поседује и опрему за збрињавање и одржавање у повређених животу, али има и део са седиштима за превоз особља. На крају му је показана и путничка верзија, која је данас међу најпродаванијим цивилним летелицама новије генерације које долазе из Русије, ’Сухој суперџет 100‘“, каже Војиновић.
Он објашњава да је производња овог програма „Сухоја“ почела да се развија почетком миленијума и да је у почетку забележена тесна сарадња са италијанским партнерима, компанијом „Леонардо“, која је била задужена за маркетинг и продају новог модела, али је до данас готово изашла из тог аранжмана. „Сухој суперџет 100“ је имао сјајан почетни продор на тржишту, до сада је продато око двеста авиона, али то је и даље мала количина у односу на конкуренте „Ембраера“, из АТР-а, „Бомбардијеа“ и „Ербаса“, зато је у току потрага за новим клијентима, али и местима на којима би били отворени центри за одржавање ових авиона, каже Војиновић.
„То је кључно да неки тип летелице буде у потпуности успешан са комерцијалне стране. У том смислу стратегија је фокусирана на простор бивше Југославије. Људи из Уједињене авио-корпорације фокусирани су на три земље, односно три авио-компаније: ’Адрија ервејз‘ из Словеније, ’Кроација ерлајнс‘ из Хрватске и ’Ер Србију‘. По мојим сазнањима, идеја је да се фокусирају на ово тржиште не би ли у неком тренутку способност за одржавање тог авиона пренели у неку од ових земаља, за шта је Србија била веома заинтересована“, објашњава саговорник Спутњика.
Он открива да је у Србији боравила и делегација „Сухоја“, коју је предводио лично Владимир Лавров, главни пројектант тог авиона. Тада су рекли да су заинтересовани за сарадњу с Авио-службом Владе и „Ер Србијом“, каже он.
„Били су заинтересовани и да виде капацитете ЈАТ технике, јер уколико би успели да продају летелице, Словенији, Хрватској и Србији, онда би нека од тих земаља могла да добије и одређену сертификацију, одобрење, способност да се тај авион до неког нивоа одржава у једној од те три земље. Све поменуте авио-компаније у својим флотама имају и авион ’Ербас‘. Адут ’Суперџета‘ је и то што је његова авионика, оно чиме пилот управља, скоро потпуно идентична ’Ербасовој‘, тако да би био потребан мањи број сати преобуке пилота са ’Ербаса‘ на ’Сухоја‘“, оцењује Војиновић.
Прошле године вођени су озбиљни разговори о продаји „Сухоја“ словеначкој „Адрији“. Компанија „Кроација ерлајнс“ је била веома заинтересована, преговори су стигли до завршне фазе, али се менаџмент фирме променио и преговори ће сада највероватније поново почети. Када је у питању евентуални аранжман са „Ер Србијом“, ситуација је једнако сложена, каже овај одличан познавалац авијације.
„’Ер Србија‘ се још није званично огласила о понуди, јер у одлучивање при овом послу мора да укључи и свог мањинског партнера, ’Етихад‘. Оваква пословна политика је део основног договора ’Ер Србије‘ и ’Етихада‘, а ради се о томе да су овакве куповине можда повољније ако до њих дође у оквиру ’Етихадове‘ наруџбине. Дакле, ’Ер Србија‘ је упутила ’Сухој‘ на ’Етихад‘ и још увек се чека одлука“, објашњава наш саговорник.
О сарадњи Србије и Русије у области цивилног ваздухопловства више пута је говорио и заменик премијера Русије Дмитриј Рогозин. Наш саговорник сматра да су изјаве заправо део активности Уједињене авио-корпорације, пре свега за „Сухој суперџет“, јер је жеља руске стране да млазњак продаје као ВИП авион са конфигурацијом која није путничка, односно за превоз важних личности.
Он објашњава да је Рогозин био јасан, уколико би Србија купила авион, онда би њена економија могла да добије нешто заузврат, тако што би овде био формиран центар за опремање тих летелица у коме би се израђивао намештај и специјална опрема за ВИП летелице.
„То није ништа компликовано, ништа што ми не бисмо могли да радимо, за шта већ не постоје компаније, али је интересантно да шта год да се у цивилној авијацији ради, па чак и ако је то само намештај који се убацује у авионе, он кошта три или више пута скупље него иначе, зато што сваки материјал мора да прође ригорозну безбедносну контролу. Сви материјали и коначна решења се додатно тестирају и то поскупљује производ. Он је заправо дао предлог, рекао да је то нешто што ће они дугорочно да раде, јер је продаја ВИП авиона дугорочна стратегија. То није нешто што је технолошки изазовно или компликовано, таква производња би могла да се покрене, а Сухој би опрему ексклузивно куповао само од нас“, каже Војиновић.
Није познато да ли су представници Уједињене авио-корпорације на ову тему разговарали са председником Србије током посете Москви, али чињеница да су инсистирали на представљању ВИП модела говори да су добро упознати са стањем флоте Авио-службе Владе Србије.
Та мала државна авио-компанија у свом власништву има два бизинис џета, млазњак „лирџет“ и „фалкон 50“, времешни авион за кога су сви у Србији чули, јер се често квари. „Председнички авион“ превози све наше делегације у званичне посете другим земљама.
Активности руског конзорцијума у погледу продаје ВИП опремљеног „Суперџета 100“ Авио-служби Владе Србије трају већ месецима. Цена базног авиона је око 35 милиона долара, а у ВИП комбинацији може достићи 40, па чак и 50 милиона долара.
У пословном свету ове авионе често купују богати за личне потребе и пословна путовања. Он на неки начин показује реноме њихове компаније, али када је у питању куповина за потребе државе, то није ствар престижа. Јефтиних авиона нема, а летелица која превози највише државне званичнике у посету другим земљама много говори о томе из какве земље долазе.
