Амерички председник Доналд Трамп успео је да узбурка светску јавност направивиши два вербална инцидента у једном дану.
Прво је агенција Ројтерс објавила да је амерички председник, на једном састанку у Белој кући назвао афричке земље и Хаити „shithole countries“, што је термин који не умемо да преведемо у оквирима пристојности, а затим је путем Твитера отказао посету Лондону, где је требало да отвори новоизграђену зграду Амбасаде САД при Влади Њеног величанства.
Као разлог за отказивање посете Лондону, Трамп је навео да није фан Обамине администрације, која је продајом старе зграде Амбасаде направила, како је навео, један од најгорих послова.
Са друге стране, показатељ да Трамп није добродошао у Лондон је и одговор лондонског градоначелника Садика Кана. Трамп је очигледно схватио поруку грађана Лондона који сматрају да су Трампова политика и дела у тоталној супротности са вредностима које заступа британска престоница, навео је Кан у својем одговору на Твитеру.
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић подсећа и на петиције против Трамповог доласка у Лондон, као и најаве демонстрација.
„Мислим да се Трамп овог пута одлучио да не ризикује да му даље пада рејтинг и да ово није разлог због кога би он ишао и због кога би Америка и он сам требало да уложе своје угледе. Отварање Амбасаде би се, вероватно, лоше завршило. Вероватно би био суочен и са демонстрацијама и са лошим пријемом“, каже Миливојевић.
Такав Трампов потез је зачуђујућ, с обзиром на „специјалне односе“ које Лондон и Вашингтон гаје још од краја Другог светског рата. Трансатлантска осовина, коју су створили Френклин Делано Рузвелт и Винстон Черчил, била је основа за све будуће савезе између Америке и Западне Европе, за НАТО, па и за оснивање Европске Уније.
До скоро, било је незамисливо да дође до било каквог неспоразума између Вашингтона и Лондона, а ако је неспоразума и било, они су решавани у пријатељској атмосфери, ван фокуса јавности.
Међутим, Доналд Трамп је успео за заоштри односе са свим кључним играчима у Европи, а видимо и да су односи са традиционално најзначајнијим европским савезником климави.
Трампово понашање у последњих годину дана председниковања показује да се Америка одлучила на билатерализам — не уважава мултилатералне концепте и не преузима обавезе у том смислу, објашњава Миливојевић.
„Са пароле ’Америка пре свега‘, он наступа према америчком интересу и према сопственом виђењу ствари. Према томе, његова доктрина се и у овом случају потврђује на тај начин што и Британију третира као и сваког другог партнера, само у функцији америчких интереса“, каже Миливојевић.
Оно што Миливојевић истиче као суштински важно јесте да Британија излази из ЕУ и показује да хоће да игра сопствену улогу у међународним односима и да покушава да се врати на међународну сцену као аутономна светска сила.
„У том смислу, она, на неки начин, постаје и конкурент и самој Америци и тај ’брак‘ или њихова ’породична идила‘, та њихова веза која је држала њихову трансатлантску институционалну активност, долази у питање и самом Трамповом политиком, али и новим међународним односима и новом ситуацијом коју имамо. Према томе, убудуће на њих треба гледати као на ривале на међународној сцени. Ово је само доказ да Америка на све остале гледа као на учеснике међународних односа са којима ће имати више или мање комуникација, више или мање интереса искључиво у зависности од америчког интереса“, сматра Миливојевић.
Колико ће Трамп истрајати на концепту да нико нема ексклузивно право да Америци буде ближи осим ако то није у конкретном америчком интересу показаће време, додаје Миливојевић, јер је „дубока држава“ још јака.
Међутим, то је пут којим се одвијају међународни односи, а Америка је у стратегији националне безбедности, обзнањеној крајем прошле године, препознала главне ривале — Русију и Кину. Те две силе она препознаје као ривале, али и као државе са којима треба да сарађује у решавању главних светских проблема, наглашава Миливојевић.
„Ту не препознаје ни Британију, ни Француску, ни Немачку, уосталом ни ЕУ као неки фактор. Према томе, то није неко изненађење. Мислим да је то манифестација Трампове доктрине и његове спољне политике коју настоји да промовише у Америци, где има проблема, али коју мање више успешно промовише целе године и даје до знања да не постоје богом дане обавезе и институције или неки претходно ’закуцани‘ односи и правила која Америку морају да обавежу у промоцији сопствених интереса“, каже Миливојевић.
Све ово важи, додаје он, не само за Велику Британију, већ и за све остале америчке савезнике, које је Америка, како каже, по правилу сматрала за упориште у промоцији међународних односа и промоцији филозофије и идеологије западног друштва.
