Према њиховим речима, Русија у Србији влада огромним историјским капиталом — симпатијама већег дела становништва, и то је њена предност у региону у односу на Вашингтон и Брисел.
Подсетимо, демократе у Спољнополитичком одбору Сената САД позвале су Вашингтон да посвети већу пажњу Србији као важној земљи региона и одобри већа средства за помоћ ради одбране од „злоћудног руског утицаја“.
Демократе сматрају и да је земљама попут Србије потребно и доследније америчко дипломатско ангажовање, да амерички функционери треба чешће да посећују Србију. Намера Америке је да улаже већа средства у невладин сектор и у „независне медије“.
„Најинтересантнији део у том америчком извештају је његов сам почетак, тачније његов наслов — ’Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Импликације на националну безбедност САД‘. Русија се оптужује за асиметрични напад на Сједињене Државе. То значи да САД признају да нападају Русију, али Русију оптужују за асиметрични одговор. Међутим, у извештају који има око 200 страница, не говори се само о Русији, него и о оним земљама у којима Русија ужива поштовање и поверење. Једна од таквих земаља је и Србија. Када се Американцима нешто свиђа они то називају напретком демократије, а када им се не свиђа онда кажу да у тим земљама нема демократије. Ако се Русија некоме свиђа, то онда значи да се Американцима та земља априори не свиђа. И због тога они не ударају само на Русију, него и на оне земље које су историјски и у сваком другом погледу савезници Русије. Због тога Американци притискају Србију“, каже за Спутњик Александар Домрин, доктор правних наука, стручњак за Америку и професор Више школе за економију.
Експерт упозорава да САД настављају са покушајима дестабилизације Србије, финансирајући пету колону, која жели да се прекину историјске и пријатељске везе са Русијом.
„Таквих снага има у вашој земљи и Американци стављају улог на њих, играју на ту карту. Исто то су они радили и у Украјини. Шта може да уради Русија? Наравно, Русија не намерава да се такмичи са Американцима у финансирању невладиних организација, на које је првобитно рачунала америчка елита. Важно је да не допустимо да се прекину наше историјске везе и односи који постоје између наших земаља. Једноставно, потребно је ојачати, пре свега, нашу економску сарадњу, културну сарадњу и све друге везе, али не стављати улог на тамо неку пету или шесту колону у Србији“, сматра Домрин.
Павел Кандељ, шеф сектора етно-политичких конфликта на Институту Европе Руске академије наука каже да Американци планирају да активирају своје присуство на Балкану и да их нервира — уосталом као и Брисел — утицај Русије у том региону.
„Постоје они који желе да ојачају присуство Америке на Балкану. Вероватно ће то и бити учињено. Ако говоримо о томе колики је реалан утицај Русије на Балкану, мора се признати да је он далеко мањи од онога што Вашингтон и Брисел покушавају сада да представе, али Русија влада огромним историјским капиталом — симпатијама већег дела становништва. И у том смислу, утицај Русије постоји и он је очигледно већи од економског и политичког присуства у региону. Американци се надају да могу да победе тај историјски капитал, убризгавајући новац у невладин сектор и ’независне‘ медије, али ја нисам сигуран да је то могуће. Било би, наравно, добро ако би Русија ојачала присуство у српском информационом простору, али Москва се новцем не може такмичити ни са Бриселом, ни са Вашингтоном. Међутим, Русија има предност, коју немају њени противници: њој се у Србији више верује и стога има мању потребу да улаже у развој својих медија“, каже Кандељ.
„Трн у оку“ америчких демократа је и рад Спутњика у Србији. У извештају се тврди да Русија шири „малигни“ утицај у Србији уз помоћ пропаганде, дезинформација, енергетике, одбране, верских и културних веза, а да је број проруских медија и невладиних организација порастао са неколико десетина на неколико стотина у претходним годинама.
„Бесплатни садржаји које нуде руски државни медији, попут Спутњика, чине их најцитиранијим страним изворима у српским медијима“, пише у извештају.
Владимир Брутер, експерт Међународног института хуманитарно-политичких студија у Москви, каже да „САД не могу да забране Спутњик“, али да ће разним механизмима покушати да дискредитују тај медиј у Србији.
„Спутњик интересује САД као инструмент преко којег покушавају да схвате како и на који начин се понаша Русија. Мислим да ће после објављивања тог извештаја Америка покушати да на неки начин утиче на доступност Спутњика на Балкану и да ће покушати да умањи његову улогу у актуелним политичким питањима. Одмах ћу рећи да ту улогу не би требало прецењивати, јер страни садржај не утиче директно на политичку ситуацију, али он понекад ствара одређене теме, веома важне како за елиту, тако и за друштво. Подразумева се, САД не могу да ’удаље‘ Спутњик из Србије или да га забране. Имаће опрезну тактику и она ће бити повезана са напорима да се Спутњик представи као ’фабрика фејкова‘, а српским властима ће бити стављено до знања да ће покушаји зближавања са Русијом имати непријатне последице за њих“, закључио је Брутер.
Подсетимо, извештај америчких демократа обрађује утицај Кремља на 19 земаља и говори о „методи одбране“, а у закључцима о Србији се наводи да је Србија кључна у региону и да би борба против „малигног утицаја Русије“ у овом делу Европе требало да почне управо у Београду.
Ради се о извештају Бена Кардина, највише рангираног демократе у Спољнополитичком одбору Сената. Републиканци нису подржали извештај, али нису ни оспорили његове закључке. У извештају који има 200 страна, осам је посвећено Србији.
