Тај дан, како је у пуној сали Руског дома рекла председница Организационог одбора свечаности Сања Панфилов, остаће у сећању српског народа као крај страдања и голготе и „да није било драгоцене помоћи руског цара Николаја Другог Романова, не би било јуначког повратка у отаџбину и зато се данашњи дан посвећује нашој руској браћи“.
Сања Панфилов је рекла да „док је на дворове стизала вест да Србија више не постоји, њена преживела деца су схватила да је треба напустити, да би јој се опет могло вратити и прочитала саопштење немачке врховне команде од 29. новембра 1915. — пошто српска војска више не постоји, већ постоје њени бедни остаци, који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране и воде по овој зими наћи своју смрт, прекинуте су даље операције и неће се више издавати извештај са Балканског фронта.
„На крају ужасног марша, они које смо називали савезницима заиграли су своје политичке игре и Србију оставили да умре. Али умиремо да бисмо васкрсли, Господ нам је дао љубав једног човека и моћ једног цара, Николаја Другог Романова, који је дао обећање да Русија ни у ком случају неће остати равнодушна на судбину Србије. Шаље ултиматум савезницима да се хитно спасе јуначка српска војска“, рекла је Сања Панфилов.
Сваком Србину који је 15. јануара 1916. дотакао тло Крфа, истиче, сачуван је живот захваљујући „племенитом и часном човеку који је испунио своје обећање и тиме је за српски народ постао икона у историјском сећању“.
Председница Комисије за јавну дипломатију, хуманитарну сарадњу и очување традиционалних вредности друштвеног савета Руске Федерације Елена Васиљевана Сутормина, која је предводила делегацију која је специјално за ову прилику дошла из Руске Федерације, рекла је да јој је „огроман утисак“ како Срби имају добар однос према Русима, али и да жели да каже да и Руси исто толико поштују и воле Србе, као и да нас повезује историја, традиционалне вредности, породица, морал.
Свечаној академији, коју су организовали Руски дом и удружење „Српски кривак“, присуствовао је и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, као и потомци учесника Великог рата, праунук Војводе Радомира Путника Зоран Ивковић и Никола Бајагић, потомак деветорице браће који су са војном јединицом „Бановић Страхиња“ дошли из Америке да се боре за Србију, прешли Албанију и преживели Солунски фронт.
Посетиоци Руског дома имали су прилике да виде богат програм, фрагмент из позоришног комада „Време части и поноса“ са Бошком Пулетићем као Живојином Мишићем и Лепомиром Ивковићем као Степом Степановићем, оперски уметници Тања Андрејић, Оливер Њего изводили су „Љуби ближњег свога“, „Русија“, „Каробушка“, „Ово је Србија“, „Хризантеме“.
Професор виолине Татјана Олујић изводила је „Игру“, „Канцонету“, а наступали су и хор „Краљица Марија“ са диригентом Иванком Стојков и песник Мирослав Максимовић.
Танјуг
