Такве наде међу турским демократама пробудиле су јавне размирице између Гула и Ердогана, наводи данас портал „Политико“ у свом европском издању, уз оцену да се Гул ипак чини необичним кандидатом за посао очувања турске демократије.
Наиме, Гул је и раније изражавао умерену нелагодност због владине политике, али је Ердоган почео да му узвраћа тек када је Гул осудио председнички указ у последњој седмици 2017.
Спорним указом се додељује имунитет цивилима који су покушали да зауставе пуч јула 2016. и било какве „чинове тероризма“ након тог покушаја.
Међутим, правна дефиниција тероризма у Турској је широка, па су опозиционари упозорили да тај указ охрабрује насилно спровођење закона и насиље генерално.
Гул је овај указ окарактерисао као „забрињавајући“ у пажљиво формулисаном твиту, критикујући његов нејасан језик, а Ердоган му је, на скупу у северној Турској неколико дана касније, одговорио поруком да „треба да се стиди“ и подсећањем да су некада делили исте интересе.
Гул, међутим, није посустао, већ је 30. децембра саопштио да „као неко ко верује у слободу мишљења и изражавања као темељне принципе своје странке, наставља да изражава свој став у ситуацијама у којима то сматра нужним“.
Од тада сукоб садашњег и бившег председника постао је једна од главних тема у земљи, а питање да ли ће се Гул кандидовати на наредним председничким изборима доминира у политичким емисијама и новинским колумнама.
Турске демократе кажу да им је 2019. последња шанса као година у којој ће уставне промене усвојене на прошлогодишњем референдуму ступити на снагу, претварајући турску парламентарну демократију у председнички систем — што је рецепт за владавину једног човека, како наводи опозиција.
С друге стране, да би постао свемоћни турски председник, Ердоган тек треба да победи на двоструким парламентарним и председничким изборима у јесен 2019, наводи „Политико“.
Многи Ердоганови противници виде Гула као идеалног изазивача, с обзиром на широку подршку коју ужива. За разлику од садашњих опозиционих лидера, бивши председник би могао да привуче подршку широм земље, у којој постоје круте идеолошке и културне поделе, укључујући Курде.
„Ако он одлучи да се кандидује, има највеће шансе да уздрма Ердоганову владавину“, каже Гонул Тол, директор Одсека за турске студије на Институту за Блиски исток у Вашингтону.
Он сматра да би Курди могли да гласају за Гула, као и либерали, турски националисти, али и појединци из редова АКП-а који нису задивљени оним што Ердоган ради.
Ипак, Гулови критичари одбацују као апсурдну идеју да би он могао постати спаситељ турске демократије и истичу да се, изузев сталних али благих критика, Гул није много супростављао Ердогановом ауторитаризму чак ни када је био председник од 2007. до 2014.
Истовремено, многи међу онима који га сматрају примереним кандидатом за председника сумњају да је Гул довољно храбар да се отворено супротстави Ердогану.
„Он је веома опрезан. Да би одлучио да се кандидује, морао би да буде сасвим сигуран… Причао сам с људима који су му лично веома блиски и који кажу да он чека прави тренутак. Али ја сам веома скептичан“, каже Тол, који ипак закључује да „другог веродостојног изазивача — нема“.
Танјуг
