Предстојећи састанак преговарачких делегација Скопља и Атине, заказан за 17. јануар у Њујорку, могао би бити кључан за решење вишедеценијског спора Македоније и Грчке у вези са именом бивше југословенске републике.
Наиме, грчке и македонске власти очекују да ће Метју Нимиц, изасланик УН и медијатор у преговорима о имену Македоније, предложити решење којим би обе стране биле задовољне. Међутим, да ли ће „компромис“ заправо бити на уштрб једне стране и то македонске?
Судећи према изјави руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, он верује да је управо то вероватнија опција.
„Преговори о том проблему су се налазили у ’полусну‘. Активирани су тек када су САД одлучиле да Македонија треба да буде у НАТО-у. Пошто је Грчка већ у НАТО-у, њени уступци се не предлажу, за разлику од Македоније коју треба ’увући‘ у НАТО“, рекао је Лавров.
Да ће Македонија бити та која ће морати да попусти сматра и Бранко Ђорђевски, политиколог из Скопља. Он за Спутњик каже да Грчка већ 25 година, колико тај проблем траје, истрајава у својим ставовима.
„Македонија је опредељена да уђе у Алијансу, а сада очигледно постоји власт која је спремна да направи одређене уступке и да се прихвати нека сложена варијанта имена како би се тај циљ остварио. Сведоци смо да до сада никада није вршен неки посебан притисак на Грчку да попусти у односу на пријем Македоније у НАТО, нити од стране ЕУ нити од Америке. Да јесте, тај проблем би одавно био решен“, каже Ђорђевски.
Он подсећа да Македонија има одлуку суда у Хагу да Грчка не поштује договор из 1995. године, којим се званична Атина обавезала да неће спречавати евроинтегративне процесе Македоније.
„Притисак на Грчку је изостао и свео се само на Македонију која сада долази у ситуацију да мора да мења своје уставно име да би остварила циљ уласка у НАТО. Међутим, треба подсетити да су македонске позиције у прошлости биле знатно другачије, јер је Македонија дуго времена била непопустљива и није се одступало од уставног имена. У игри је била двојна формула, као и стратегија да се иде на то да што више земаља у свету призна Македонију под њеним уставним именом. Сада се пак дошло у ситуацију да је Македонија отворена, да нема црвених линија, да је спремна за компромис, а да је наводно једини циљ да се сачува македонски идентитет. Али питање је како ће се он сачувати ако се промени име земље“, упозорава Ђорђевски.
Према његовим речима, симптоматично је да, док се у Грчкој помињу референдум и протести због потенцијалног договора са Македонијом, у Македонији је ситуација дијаметрално супротна.
„У Македонији такорећи немате ниједну јавну реакцију, нити од опозиције, нити у владиној коалицији има некаквог нарушавања стабилности. Такође, ни у јавним круговима, међу интелектуалцима, универзитетским професорима, академицима, нема отпора нити некакве посебне тензије у вези са тиме, што ме јако чуди. Изгледа као да се ствара нека слика да је Грчка та која заправо губи договором, а да Македонија нешто добија, са чиме се ја не слажем. Социјални психолози треба да објасне зашто се међу македонским грађанима тако велико дешавање прима на тако миран начин, с обзиром на то да постоје анкете које указују да грађани не прихватају промену имена као услов за интеграцију у НАТО“, примећује Ђорђевски.
