После три године проведених у притвору, у априлу 2017. године је пуштен да се брани са слободе.
Лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“, који је у притвору провео три године, оптужен је за ратни злочин почињен над цивилима 14. априла 1999. и фебруара 2000. године. Из притвора, у којем је провео пола живота свог сина Богдана (6), вратио се баш на дан када је син пунио шести рођендан. Од априла 2017. године, до када је био у кућном притвору, бранио се са слободе.
Управо тада је са сином Богданом и супругом Миленом изашао у прву шетњу, коју је искористио да оде у омиљени ресторан.
„Мислим да су се они који су се намерили, намерили на погрешну особу“, рекао је тада Ивановић. „Ја имам много разлога због којих треба да се борим“, рекао је он док је мали Богдан доскочио са: „А то сам ја“.
Како је рекао Ивановић, зидови су оно што највише угрожава човека који је научен на слободу.
„Ја сам прилично слободан човек и био и остао, а сада ту слободу ценим још више. Тек сада постајем свестан да сам изгубио три године. Када је човек у затвору он размишља како да му прође дан.“
Другачији од оног којег знамо, Ивановић је тада открио и да су му омиљене песме „Мој голубе“, „Ружо, румена“, „Пукни зоро“ и „Ја без тебе не могу да живим“.
„Те четири песме морају обавезно да се свирају у кафани, а волим све староградске“, рекао је Ивановић који се надао да ће бити ослобођен сваке одговорности.
У тој борби највећа подршка му је била супруга Милена која није крила своју љубав. На питање колико га воли говорила је:
„Највише на овом свету. Више од свега. Он и Богдан су цео мој свет“, казала је Милена и изазвала сузе у Оливеровим очима.
Оливер Ивановић оптужен је за ратни злочин почињен над цивилима 14. априла 1999. и фебруара 2000. Ухапшен је 27. јануара 2014. и од тада се, изузимајући кратак период након првостепене пресуде, налазио у затвору у Косовској Митровици. Првостепени суд је Ивановића најпре осудио на девет година затвора, али је ту пресуду поништио Апелациони суд, доневши одлуку да се суђење понови.
Исти суд укинуо је затворски притвор лидеру Грађанске иницијативе и одредио му кућни притвор, да би се од априла 2017. године бранио са слободе.
Ивановић је, иначе, бивши државни секретар за Косово и Метохију у бившем Министарству за Косово и Метохију под бившим министром Гораном Богдановићем. Био је члан Социјалдемократске партије, једне мање српске политичке странке, политички и хуманитарни лидер косовско-метохијских Срба углавном са севера, конкретно Косовске Митровице.
Био је члан Координационог центра за Косово и Метохију.
Није знао да пева, али је био велемајстор у каратеу
Животни сан као младића, наиме, био му је да постане пилот, па је постао питомац престижне Војне академије у Загребу.
У Загребу је започео озбиљно тренирање каратеа за време студија. Врло брзо постаје карате инструктор. Након три године студија, напушта Војну академију након што је констатовано да има урођен оштећен вид.
Враћа се на Косово и Метохију, где уписује и успешно завршава Машински факултет у Митровици, огранак Универзитета у Приштини. Накнадно и апсолвира на Економском факултету у Приштини.
Рођен је 1. априла 1953. године од оца професора историје Богдана и мајке професорке српског језика и књижевности Олге, у породици црногорског порекла, у селу Рзнић код Дечана на Космету.
