Годинама се зна да у таквом биотопу цветају мафијашке структуре, пише штампа на немачком о убиству Оливера Ивановића.
„Смрт у бастиону балканске мафије“, наслов је текста у угледном „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“. Лист пише да је Ивановић био „прагматичар, умерен онда када су се други играли ватром националне хистерије и митовима“. „Извесно је да је Ивановић својим ненашминканим приступом косовској реалности створио много непријатеља“, набраја новинар Михаел Мартенс:
„Националистичким албанским елитама у Приштини је Ивановић био трн у оку јер је на свој махом миран и аргументован начин заступао права српске мањине на Косову. (…) Српским националистима такође није био по вољи јер се рано залагао да се прими к знању реалност косовске независности. (…) Шупље пароле о тобоже вечно српском Косову и светој земљи Косова поља, које су ширили самозвани косовски јунаци из Београда, њему су биле неприхватљиве. (…) Али имао је непријатеље и у међународним надзорним органима на Косову, које је чак и десет година након проглашења независности — коју не признају све државе ЕУ — још увек полупротекторат под америчким и западноевропским старатељством. Наиме, није се уздржавао од директне критике странаца због погрешних развоја и политичких омашки“.
Франкфуртски лист даље пише да је сâм Ивановић у интервјуима последњих месеци дао до знања да се Срби на северу Косова не плаше Албанаца него других Срба, локалних криминалаца и џипова без регистарских ознака. Претње су, додаје се у тексту, постале интензивније након што је одлучио да уђе у политичку трку за место градоначелника против кандидата којег подржава председник Србије Александар Вучић. „Ивановић се чувао да не доведе Вучића у директну везу са мафијом у Митровици, али је знаковито говорио о ’криминалним структурама повезаним са политиком‘“.
Мартенс овако закључује свој текст: „Ивановић је био верзирани каратиста и могао је да се одбрани од физичких напада — али није имао шансе против шест метака који су у уторак пробушили његово тело. За Косово, Србију и Србе у Митровици било би важно да се убиство разјасни. Али шансе не стоје добро. Митровица је са аспекта правне државе црна рупа која је сада прогутала нову жртву“.
У сличном стилу за „Ноје цирхер цајтунг“ пише дописник из Београда Андреас Ернст: „Север Косова је још увек ничија земља коју тресе насиље“. Ивановић је описан као „последњи познати косовски Србин који је покушавао да води делимично независну политику од Београда“, а „упркос бројним Ивановићевим политичким шпагама од рата наовамо, потписник ових редова није срео никога ко би веродостојно довео у питање његов интегритет“.
Ернст такође цитира Ивановићеве изјаве о страху Срба од других Срба и пише да је Српска листа, „филијала српске владајуће партије СНС, сировим методама, уз залеђину државног апарата, изборила партијски монопол међу косовским Србима“. „Од рата ни Приштина ни Србија не контролишу заиста север Косова. Тамо се етаблирала хибридна владавина у којој учествују Београд, међународне мисије, организовани криминал и у најмањој мери Приштина. Годинама се зна да у таквом биотопу цветају мафијашке структуре“.
„Мафијашка убиства спадају у свакодневицу балканских земаља, у Београду, Приштини и Тирани, баш као у Софији или Скопљу. Али ово убиство је врло вероватно политички мотивисано“, пише недељник „Шпигл“ у онлајн издању. „Убиство Ивановића долази усред крајње критичне политичке ситуације. Српско-косовски односи су на најнижој тачки последњих година. (…) И само Косово се политички, економски и социјално — неколико седмица пре десете годишњице проглашења независности — налази на дну“.
