Када о теоријама завере пише неки другоразредни медиј, то служи за подсмех. Међутим, када се теоријом завере баве медији који се сматрају елитним, тада морамо да се замислимо и да се запитамо имају ли теорије завере и неки дубљи смисао.
Тако је и са најновијом „афером“ која „потреса“ БиХ. У фокусу „афере“ нашла се организација „Србска част“ за коју је мало људи чуло. Ту је организацију прво сарајевски интернет портал „Журнал“ оптужио да је паравојна формација, која, за рачун Милорада Додика, регрутује криминалце за неки будући сукоб у БиХ.
Ту је вест пренео високотиражни лондонски „Гардијан“, чији је новинар Џулијан Боргер конструисао „везу“ између „Србске части“, Милорада Додика и руског председника Владимира Путина. Припадници „Србске части“ наводно се обучавају у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, где вежбају гађање, а блиски су и са мотоциклистичком групом „Ноћни вукови“, која је, опет, блиска са Путином.
И тако долазимо до поенте — Додик, уз помоћ криминалаца, које позива на свечаности у Скупштину Републике Српске (РС), и руских обавештајних служби планира хаос у, иначе мирној и стабилној, економски напредној БиХ, чији грађани, незадовољни Додиковом политиком, једва чекају да укину РС и створе унитарну државу, вероватно са Бакиром Изетбеговићем на челу.
Све ове „чињенице“ демантовали су и Милорад Додик и председница Владе Српске Жељка Цвијановић.
Тачку на „и“, како би се у Енглеској рекло, ставио је босанскохерцеговачки министар безбедности Драган Мектић, који је рекао да обавештајно-безбедносне службе БиХ поседују сазнања о, како је рекао, парабезбедносном организовању једне неформалне групе.
Он податке које Министарство безбедности БиХ поседује није представио јавности, већ ће, како је рекао, све што имају доставити тужилаштву.
Иако изгледа да је све поводом „афере ’Србска част‘“ према западним критеријумима изречено (новинарско откриће које је пренео релевантан западни медиј уз потврду државног органа), ипак остаје неколико неодговорених питања.
Једно од њих је, на пример, у каквој су вези Владимир Путин и „Србска част“. Новинар Гардијана сугерише да познају исте људе из „Ноћних вукова“. Верује ли он да „Ноћни вукови“ кроје руску политику?
Могли су да изнесу доказе да се припадници „Србске части“ обучавају у гађању у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, али они су изостали, остала је само једна реченица, овлаш провучена да се тако нешто догодило. Али, одјек остаје, као за Маркале.
Удружење „Србска част“ је, каже бањалучки аналитичар Анђелко Козомара, злурадо искоришћено како би се Република Српска приказала као фактор нестабилности и изазивања будућих инцидената у БиХ.
„Када погледате како се све одвијало, очигледна је намера да стране обавештајне службе, врло моћне и јаке, које у БиХ несметано раде шта хоће, желе да Додика и РС прикажу као врх, не само организованог криминала, него и терористичких организација. Портал који је то објавио је мање читан портал у БиХ, није толико познат и популаран у јавности, а његов номинални власник је на платном списку америчке Амбасаде. Занимљиво је да такав портал исто вече преноси енглески тиражни лист ’Гардијан‘. Невероватно је да се у Лондону чита тај портал и да се такви текстови преносе у таквом листу као што је Гардијан“, каже Козомара.
Он додаје још једну симптоматичну чињеницу — америчка амбасадорка у УН пренела је писање „Гардијана“ путем друштвених мрежа. Према Козомариним речима, сценарио за „аферу“ је написан раније.
„Све је одрађено према утврђеним правилима, према дневном реду, како је неко у обавештајним службама то зацртао и чекао се само 9. јануар да се ти момци појаве у Бања Луци на прослави Дана Републике. Нема никакве сумње да „Србска част“ никада и нигде у БиХ није направила ниједан инцидент“, каже Козомара.
Фотографије које су објављене прошлогодишње су, неко их је, каже Козомара, брижљиво чувао.
„То, наравно, није добро. Подсећам да је још раније спомињано пролеће 2018. године, када ће се у РС догодити разни преокрети, разни удари на садашњу власт и да су поједини опозициони лидери већ то наговештавали крајем прошле године. Занимљиво је да нико од опозиционих лидера није присуствовао паради 9. јануара. Дакле, они су хтели да избегну осуду да су такође аплаудирали тим момцима из ’Србске части‘“, наводи Козомара.
За три и по године мандата на месту министра безбедности БиХ Драган Мектић, кога Козомара назива министром-шарлатаном, како каже, свашта је напричао и ништа није доказао, тако да и његову причу о Руско-српском хуманитарном центру као бази за обуку српске паравојске треба узети са резервом.
„Ако има доказа, он је требало одмах, исти дан да изађе са њима и да их дâ, или надлежним службама, или да их саопшти јавности, а не да прича да има доказе, а не показује их. Не знам шта су могли да вежбају у Хуманитарном центру у Нишу, осим помоћи угроженим људима, што је и намена тог центра“, сматра Козомара.
Стара матрица западне пропаганде у којој се измишља потпуно невероватна прича и у коју се уплићу сви којима треба наудити, коментарише „аферу“ аналитичар Драгомир Анђелковић.
Ако се већи број актера уплете у лажну причу, неупућенима то почиње да делује објективно, додаје он. Актери „афере ’Србска част‘“ су Милорад Додик и Русија.
Додик наводно ствара паравојне формације, што је, према Анђелковићевим речима, бесмислено, јер РС има легитимне полицијске снаге и у оквиру њих, како каже, можда најјаче специјалне полицијске снаге у региону.
Друга бесмислица, према његовим речима, јесте да Русија жели нестабилност у региону. Русија ни до сада није дестабилизовала регион, није јој потребан нови фронт и не би могла да помогне Србији и РС на начин на који је то учинила у Сирији, јер су и Србија и РС изоловане, објашњава Анђелковић.
„Ради се о геополитичкој фантазмагорији у режији НАТО стратега, с циљем да се обрлате и РС и Русија у тренутку када имамо изборе и у Русији и у РС. Део српских опозиционих странака које учествују у власти на нивоу БиХ сада користе читаву ствар на јефтин начин да би добиле неки поен, а тиме праве велику штету сопственој држави. Са друге стране, када се ради о Западу, Запад то користи као бумеранг да погоди не само Додика, већ и Путина“, закључује Анђелковић.
