Српска министарства правде и полиције обратила су се мисијама Еулексa и Унмикa са захтевом не само да добију информације о атентату на Оливера Ивановића, већ и да се укључе у истрагу јер Србија жели да се што пре дође до убице. Да ли злочин у Косовској Митровици може да буде повод да Београд обнови захтев да се активира Резолуција 12 44, по којој је предвиђено да 1.000 српских полицајаца и војника под администрацијом Кфор буде враћено на Косово? Како би Срби били безбедни.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука у Београду каже да је мало вероватно да ће Београду бити дозвољено да се директно укључи у истрагу и верује да ће се тај процес највероватније развијати преко размене информација.
„Мало је вероватно да ће Приштина заједно са Еулексом и Кфором дозволити веће ангажовања српских снага безбедности јер Србија од Резолуције 12 44, па наовамо, нема ефектну власт и контролу над територијом Космета. Србија се обавезала и Бриселским споразумом на интеграцију севера Косова, па би захтев за већим ангажовањем од стране међународне заједнице био протумачен као кршење овог споразума. Резолуција 12 44 предвиђа присуство српских снага у оквиру Кфора, додуше за чување српске културне баштине, али у СБ УН само две државе — Русија и Кина подржавају и даље ту Резолуцију док је Запад сматра превазиђеном. То значи да не треба очекивати да би та одредба ове Резолуције у овом тренутку могла да буде спроведена“, уверен је Сурлић.
Он је, коментаришући писање британских медија после убиства Оливера Ивановића, у коме покреће питање улоге међународних мисија, рекао да ако говоримо о мисији Еулекс, она свакако није остварила свој циљ, а оснивање Специјалног суда за ратне злочине ОВК је управо последица неуспеха те мисије.
„Такође, примат свих међународних мисија и цивилних и војних на Космету је да оснаже независност Косова, а не оно што им је основна мисија, а то је успостављање владавине права, безбедност за све становнике. Али не може да се каже да су били на висини задатка“, објашњава Сурлић.
На Косову и Метохији су у овом тренутку присутне и активне три међународне мисије — Уједињених нација (Унмик), НАТО-а (Кфор) и Европске уније (Еулекс), са различитим мандатом, саставом и — успехом.
Одмах након окончања сукоба у тој покрајини 1999. године успостављени су Унмик и Кфор, а 2008. и Еулекс, и све, бар формално, делују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Унмик је статусно неутрална, цивилна мисија. Мандат Мисије привремене управе УН на Косову и Метохији дефинисан је као помоћ у успостављању услова за миран и нормалан живот свих грађана Косова и стабилност региона Западног Балкана. Некада је бројала 15.000, а данас има око 380 припадника.
Кфор је мисија НАТО-а, а на КиМ је представљају међународне мировне снаге, под вођством Алијансе, са задатком чувања реда и мира, односно стварања сигурности на Косову након косовских сукоба и повлачења југословенских, односно српских снага. Према неким информацијама, Кфор тренутно броји око 7.427 војника, док на званичној страници Мисије пише да их је сада 4.600 и да долазе из 31 земље. На свом врхунцу Кфор је бројао 50.000 војника из 39 различитих држава.
Одлука о активирању мисије Еулекса на КиМ донета је у Бриселу 16. фебруара 2008. и у почетку је имала 2.000 припадника.
Одлуку о формирању мисије донео је Савет министара Европске уније, а оперативном је постала у периоду од 120 дана. Мисија је званично одобрена у поноћ, пошто ниједна од 27 чланица ЕУ није уложила приговор на оперативни план мисије. У документу на коме ова мисија почива пише да ће мисија ЕУ на Косову имати близу 2.000 чланова, и то 1.400 полицајаца и припадника специјалних снага, као и више стотина судија, тужилаца и другог особља. Истим документом је прецизирано да мисија Еулекс није замена за мисију Унмик. Мисија Еулекс, мандат је започела са милијарду евра.
