Ако неко из Ирана разуме ово — немојте да примате никакву „помоћ“ од Америке. Свима из ове наше групе земаља је пресела америчка „помоћ“! Међутим, није све тако црно-бело. Страни медији своде узроке протеста у Ирану на захтев за „људска права“, показујући као симбол протеста младе жене које пркосе иранским законима скидајући вео.
„После још једне ноћи протеста, у којима су погинуле две особе, а десетине људи је ухапшено, власти Ирана су данас упозориле демонстранте да ће платити високу цену.“
Али како италијански коментатор Андреа Мураторе примећује, у Ирану живи 80 милиона људи, а половина становништва има мање од 35 година и скоро половина њих не успева да нађе неки задовољавајући посао или да се одвоји од домаћинства и уђе у брак. С друге стране, стопа уписа на универзитете у Ирану 2015. године је стигла до 70 одсто, што је скоро два пута више од светског просека. Око 70 одсто студената су девојке. Иранска економија, која је претерано зависна од извоза нафте и гаса и која трпи утицај међународних санкција, не успева да усклади очекивања становништва са реалним могућностима. Иранска власт не успева да усклади вредности шиитског клера, који контролише мање-више све у Ирану, и вредности образованог становништва. И тај економски и управљачки несклад доводи до незадовољства на улицама. Незадовољство које, наравно, многи желе да искористе за своје интересе.
Амерички председник је на Твитеру објавио да су Иранци гладни хране и слободе.
Аха! Ето, ипак су Американци све покренули!
„Мислим да не можемо рећи да сви који су изашли на улице раде према наредбама из других земаља. Можда је неколицина таквих, али људи нису на улицама како би поручили да желе новац, храну и воду. Имају и друге захтеве, а међу њима је и слободније друштво.“
О, па лепо је да ирански председник Рохани не криви стране агентуре за протесте, већ брани право иранских маса да исказују своје неслагање на миран начин, уз осуду сваког насиља, наравно. Уосталом, да ли уопште ико стоји иза протеста?
„Не постоји повезаност грађана на улицама и политичара из естаблишмента, а на улици не чујете било какво политичко скандирање или позиве на ослобађање политичких затвореника, као што је то било 2009. Чини се да овде није реч о организованом деловању.“
Ово помало разбија мит о томе да је сваки протест против неке владе коју Сједињене Државе гледају као непријатељску заправо наметнут од стране Америке. Само је важно да демонстранти не дозволе да их преузму стране интересне групе. Председник Рохани је, на неки начин, реаговао попут Јосипа Броза Тита, који је на студентске демонстрације 1968. одговорио да су „студенти у праву“. Да ли ће Иран доживети реформе у друштву, политици и економији, остаје да видимо. Једно је сигурно — о Ирану треба да одлучују грађани Ирана и нико други.
