Међународна агенција за енергетику (ИЕА), у свом редовном месечном извештају, констатује да се договор земаља ОПЕК-а и Русије о ограничавању производње нафте исплатио, јер су упркос нижој производњи зарадили више захваљујући порасту цена.
Поред Москве, највише је профитирао Ријад. Како се процењује, додатни приходи Саудијске Арабије, другог највећег произвођача нафте у свету после Русије и првог у ОПЕК-у, дневно су износили 100 милиона долара. С друге стране, Венецуела, која се налази у веома тешком финансијском положају, имала је додатне дневне приходе од само 9 милиона.
Захваљујући бечком Споразуму о ограничавању производње, земље ОПЕК-а су током прошле године додатно приходовале 362 милиона долара дневно.
Цена нафте је од јуна прошле године порасла за око 50 одсто, а то је помогло Русији да додатним профитом од „црног злата“ попуни Резервни фонд, чиме се земља обезбеђује у случају да поново дође до колапса на енергетском тржишту.
Ради се о томе да се Влада Руске Федерације, правећи план буџета за 2017, руководила ценом од 40 долара за барел, тако да су сви додатни приходи отишли на попуњавање Резервног фонда и Фонда националног благостања, који би ове године требало да се обједине. Руски експерти предвиђају да би се такав тренд могао и наставити.
„Све ово што се дешава је сасвим логично — боље је продавати мање робе, али скупље за 20 одсто. Предвиђа се да ће цена нафте 2018. године ићи Русији наруку, и да ће бити између 60 и 75 долара. Такав ниво цена је веома добар, јер је виши од оног који је био пре споразума ОПЕК-а о смањењу производње, и то је нарочито позитиван моменат за Русију. То ће попунити Резервни фонд, који се празнио претходних година када је цена нафте била ниска. Русији је потребно да поново створи безбедносни ’ваздушни јастук‘ за предстојеће године, у случају да цене нафте поново падну. Овог пута, тај резервни фонд ће се попуњавати дуже него двехиљадитих, јер је цена нафте знатно мања него пре десетак година. Мислим да цена ’црног злата‘ ове године неће ићи преко 75 долара. Да би се то десило, морало би да дође до веома озбиљних геополитичких промена или медијских скандала, попут хапшења саудијских принчева. Али, такви разлози се не појављују често. Сада видимо да је цена нафте покушала да пређе праг од 70 долара, али је пала, а трејдери нису спремни да тргују нафтом већом од те цене“ , каже за Спутњик руски аналитичар Иван Капитонов.
Међународна агенција за енергетику такође истиче да би учеснице споразума, које имају додатне приходе, могле да продуже споразум. Саудијска Арабија и суседне земље Персијског залива су већ су сигнализирале да ће наставити да ограничавају снабдевање нафтом. Москва је такође саопштила да је спремна да продужи сарадњу са ОПЕК-ом.
Међутим, агенција је навела да би САД могле да се умешају. Постоји ризик да би амерички произвођачи нафте из шкриљаца могли да повећају производњу при високим ценама нафте, а то би могло да угрози настојања ОПЕК-а да уравнотежи понуду и потражњу на тржишту.
Агенција је такође навела да је америчка производња нафте највећа у последњих 50 година и да би ове године могла да пређе границу од 10 милиона барела дневно, што би значило да би САД могле да престигну Саудијску Арабију и конкуришу Русији као највећем произвођачу.
Руски министар енергетике Александар Новак предвиђа стабилизацију међународног нафтног тржишта у 2018. години, али је такође упозорио да постоји ризик да ће произвођачи нафте из шкриљаца повећати производњу захваљујући високим ценама нафте.
Како објашњавају руски експерти, раст цена утицао је на профитабилност америчких енергетских пројеката. Док је нафта била 40-50 долара за барел, радиле су само најефикасније бушотине, а сада када је цена досегла скоро 70 долара за барел, на тржиште улазе и многи други „пројекти из шкрљаца“.
Међутим, руски експерти кажу да амерички обими за Русију нису толико важни, али да је важан ефекат на цену нафте. Ако дође до повећања производње у САД, онда ће морати и да се мења споразум ОПЕК-а и других произвођача.
Ипак, аналитичари сматрају да ће тржиште бити стабилно. Јер, како објашњавају, ако Американци повећају производњу, цена ће пасти, и Американци ће први страдати, па ће онда морати да смање производњу. У сваком случају, како закључују, ОПЕК ће и даље остати главни регулатор фактора на тржишту нафте.
