Док према Галуповом извештају о светским лидерима неодобравање америчког лидерства из године у годину остаје високо у Пакистану и на палестинским територијама, многе земље са обично топлим односима са САД налазе се међу највећим критичарима у 2017. године.
Глобално неодобравање лидерства САД највише је у Норвешкој (83 одсто), земљи коју је председник недавно поменуо као примарни извор миграната у САД. Током 2017. године Норвежани су више осудили лидерску позицију САД него лидерску позицију Кине (66 одсто) или чак лидерску позицију Русије (78 одсто), земље коју Норвешка углавном сматра за своју највећу безбедносну претњу.
Међу 15 земаља са највишим нивоом неодобравања за 2017. годину су западне земље и блиски савезници, међу којима су Канада, Мексико, Финска, Норвешка, Шведска, Исланд, Нови Зеланд, Белгија и Холандија. Током своје службене посете Трамп је прво активирао аларме међу дугогодишњим европским савезницима када је НАТО назвао „застарелим“. Иако је председник касније потврдио да више не сматра НАТО застарелим, односи између нове америчке администрације и америчких савезника наставили су да се погоршавају, јер и даље постоји неслагање о питањима као што су Париски споразум о климатским променама, Споразум о иранском нуклеарном програму и признање Јерусалима за главни град Израела.
На врху листе — Косово и Албанија
У 27 земаља већина грађана је одобрила америчко лидерство у 2017. години, што је мање него претходне године. Три земље и области са већинским муслиманским становништвом су на врху листе за 2017. годину: Косово (75 одсто), Албанија (72 одсто) и Гвинеја (71 одсто). Интервенција САД у рату на Косову крајем деведесетих година прошле године и подршка косовској независности и даље доприносе добрим односима Сједињених Америчких Држава са Косовом и Албанијом.
Подршка лидерству САД остаје конзистентно виша међу афричким земљама од оних у осталим регионима. У Африци 11 од 15 земаља одобрава америчко лидерство 2017. године. Најмање две од три одрасле особе одобравају њихово лидерство у Гвинеји (71 одсто), Тогоу (70 одсто), Централноафричкој Републици (68 одсто) и Гани (66 одсто).
У Израелу је одобрење америчког лидерство релативно високо од када је „Галуп“ почео да врши истраживања 2006. године, али је доживео значајан скок 2017. године, са 53 на 67 одсто. Анкетирање у Израелу завршено је пре Трампове објаве да ће пребацити Амбасаду САД у Јерусалим.
Међутим, могуће је да су Трампово обећање да ће признати Јерусалим за главни град Израела и његов споразум са премијером Бењамином Нетанијахуом о потреби поновних преговора о нуклеарном споразуму са Ираном допринели расту подршке међу неким Израелцима.
Закључак
Број земаља које одобравају лидерство Сједињених Америчких Држава најмањи је откако је Галуп почео да сакупља те податке. Иако су америчке дипломате лако пролазиле последњих неколико година, потенцијални пад америчке мекане моћи отежава Сједињеним Америчким Државама да утичу на стране владе да подрже политике и акције које могу да буду непопуларне међу њиховим грађанима.
Присуство многих западних и савезничких земаља међу онима који све мање одобравају лидерство САД је свакодневна брига. У доба након Другог светског рата, САД су се ослањале на своје бројне моћне партнере како би им помагали да утичу на питања ван својих граница.
Велики пад у угледу америчког лидерства међу традиционалним савезницима могао би да угрози способност земље да мобилише своје најпоузданије партнере неопходне за остваривање својих спољнополитичких циљева.
